Србија од Микија и Купиново(м) до Европе: jавни наступи и друштвена улога медијске звезде

UDK: 316.752:39(497.11)"2000/..." 316.775/.776(497.11)"2000/..." 316.723(497.11)"2000/..."

Сажетак

У овом раду се покреће анализа јавног наступа и друштвене улоге медијске звезде у постсоцијалистичкој Србији кроз пример Микија Ђуричића, учесника првог серијала reality show-а Велики брат на овим просторима. Ови проблеми се посматрају кроз призму позоришне антропологије Ервинга Гофмана кориговане и допуњене Бодријаровим концептима симулакрума и симулације. Уз ослонац на Гофманову методологију анализе друштвених наступа кроз међуигру свесно и ненамерно продукованих знакова, као и Бодријарово одређивање такве хипертранспарентности као симулације, расправљају се дискурзивни, симболички, друштвени, културни и политички учинци његових наступа и покушаји њиховог представљања у светлу „новог лица Србије“. Ово „ново лице“ Србије која пролази кроз другу фазу транзиције се у дневно-политичком и медијском дискурсу представља као симболички очишћено од искључивости које су доминирале првом фазом.

Пракса Микијевих наступа, посматрана у различитим фазама, интегрише контрадикторна значења и симболичка инвестирања различитих друштвених група у транзицијској Србији. Он постаје једна од медијских симулацијских фигура које треба да приближе претпостављене полове србијанског друштва, у исто време репродукујући стереотипе и афирмишући неке од локалних етно-експликација тзв. „европских вредности“.

Мики Ђуричић је амбивалентна појава јер представља резултат културне медијске индустрије, која је маркирана борбама за значење различитих идеологија, али и глобалним спектаклом, док истовремено, његова идентитетска фрагментарност и разломљеност у мрежи различитих дискурзивних пракси и (не)стабилних позиција производи извесни симболички капитал могућности друштвене промене, која још увек не може у потпуности да се искристалише, као, уосталом, ни „ново лице Србије“.

Кључне речи: Мики из Купинова, медијска звезда, јавни наступ, друштвена улога, постсоцијализам, друга транзиција, Србија, Европа