Зашто је писац кремиран? Танатоантрополошки аспекти смрти и сахране југословенског књижевника Иве Андрића

DOI: 10.2298/GEI1301029P UDC: 393.2 Andrić I. 821.163.41:929 Andrić I.

Сажетак

За разлику од државотворне идеологије у Србији с краја 19. века, социјализам није прослављао своје хероје пера као великане нације, достојне да буду овенчани ауром бесмртности. Она је припадала искључиво ратницима и борцима за ново друштво и нови поредак, док је на писцима и осталим уметницима било да га својим делима величају и потврђују. Тема овог рада инспирисана је богатом и до данашњих дана интригантном биографијом и књижевним делом Иве Андрића, који је, захваљујући чињеници да је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност, успео да се на известан начин издигне изнад политичко-историјских оквира времена у коме у живео. Он је још за живота постао својеврсни великан, највећи југословенски и балкански писац чије се књижевно дело непрестано отвара новим и новим читањима. У светлу концепта прослављана великана тога времена, посебно нас је зачудила и привукла чињеница да је Иво Андрић након смрти кремиран, а не сахрањен. Ово свакако није био репрезентативни вид поступања са посмртним остацима значајних личности, те у тексту настојимо да анализирамо овај чин и да формирамо одређене претпоставке у вези са њим. Зашто је Андрић желео да буде кремиран? Да ли је то било у складу са његовим ставовима према религији и према смрти или је то била једна од његових тактика којом је трајно и коначно одбио било какво идеолошко и политичко својатање?


Кључне речи: Иво Андрић, смрт, кремација, сахрана, политичка позиција, неприпадање, танато антропологија

Reference

- Andrić, Ivo. 1976. Znakovi pored puta. Sabrana dela Ive Andrića. Udruženi izdavači.
- Андрић, Иво. 1976. Шта сањам и шта ми се догађа. Просвета.
- Andrić, Ivo. 1984. Ex Ponto, Nemiri, Lirika. Sabrana dela Ive Andrića. Udruženi
izdavači.
- Bazdulj, Muharem. 2012. Krleža, trideset godina poslije. Peščanik.
http://pescanik.net/2012/01/krleza-trideset-godina-poslije/ Приступљено 3.01.2013.
- Деретић, Јован. 1983. Историја српске књижевности. Београд: Нолит
- Ђихјанг, Ким. 2010. Андрићева докторска дисертација у светлу односа истока и
запада. Гласник Етнографског института САНУ LVIII/1. Београд: 27–37.
- Зјелињски, Богуслав. 1985. Историозофска мисао у Ex Pontu и Немирима Иве
Андрића. Свеске Задужбине Иве Андрића 3: 247–266.
- Jandrić, Ljubo. 1982. Sa Ivom Andrićem. Sarajevo: Veselin Masleša.
- Јуричић, Желимир Боб. 1983. Салко Ћоркани Андрићево гледање на смрт.
Свеске Задужбине Иве Андрића 2: 249–265.
- Јуричић, Желимир Боб. 1986. Иво Андрић и нова епоха. Свеске Задужбине Иве
Андрића 4:267–275
- Кољевић, Светозар. 1986. Андрићево виђење зла. Свеске Задужбине Иве
Андрића 12: 227–231.
- Константини, Лионело 1995. Иво Андрић у стогодишњици рођења. Свеске
Задужбине Иве Андрића 11: 194–199.
- Кош, Ерих. 1982. Последњи Андрићеви дани. Свеске Задужбине Иве Андрића 1:
301–317.
Kujundžić, Vojislav. 1940. Slobodno-zidarska čitanka. Istina o slobodnom zidarstvu.
Beograd.
- Kupareo, Rajmund. 1978. Predstavnici religija u djelima Ive Andrića.
hrcak.srce.hr/file 84711
- Милошевић, Миладин (прир). 1992. Иво Андрић, Дипломатски списи. Београд:
Архив Југославије
- Николић, Коста. 2012. Српска књижевност и политика (1945–1991). Главни
токови. Београд: Завод за уџбенике
- Огањ 1974/1:11. Скинута забрана кремирања.
- Палавестра, Предраг. 1986. Андрићева историјска свест. Свеске Задужбине Иве
Андрића 4: 242–275.
- Палавестра, Предраг. 2003. Некропоље. Београд: Откровење.
- Павићевић, Александра. 2006. „Друштво Огањ за спаљивање мртваца у
Београду“:развој, идеје, симболи. Гласник Етнографског института САНУ
LIV: 289–303.
- Павићевић, Александра. 2006а. Огњено сахрањивање. Рана историја модерног
спаљивања мртвих. Ана Столић, Ненад Махуљевић (пр).Приватни живот код
Срба у деветнаестом веку. Београд:Клио.
- Павићевић, Александра. 2011.Време (без )смрти. Посебна издања Етнографског
института САНУ 73. Етнографски институт САНУ.
- Петровић, Ненад. 2005. Масонски досије Иве Андрића из 1942. године. Свеске
Задужбине Иве Андрића 22: 13–34.
- Ozouf, Mona. 2006. Panteon – visoka škola mrtvih. U: Brkljačić, Maja, Sandra
Prlenda. Kultura pamćenja i historija. Zagreb:Golden marketing–Tehnička knjiga,
113–136.
- Тутњевић, Станиша. 1993/94. Политички статус Иве Андрића. Свеске
Задужбине Иве Андрића 9-10: 441–459.
- Škvorc, Boris, Nebojša Lujanović. 2010. Andrić kao model izmještenog pisca.
Fluminensia, god.22, br.2. pp 37–52.

Штампа
- Андрић и реч били су једно. Политика 15. март 1975:10
- Dautović, Sava. 2001. Čiji je Andrić. http://www.nin.co.rs/2001-06/07/18267.html
Pristup 13.decembar 2012
- Ђурђевић, Даница. 1995. О Андрићевим тумачењима Балкана. Политика 11.
март: 21
- Nedeljković, Violeta. 2011. Tito je bio ljut što je Andrić dobio Nobelovu nagradu.
http://www.pressonline.rs/info/politika/166556/tito-je-bio-ljut-sto-je-andric-dobionobelovu-nagradu.html
Pristup 20.12.2012.
- Опроштај од великана наше културе. Политика 15. март 1975:1.
- Оташевић, Б. 1975. Последња почаст Иви Андрићу. Политика 15. март:11.
- Положена урдна Иве Андрића. Политика 25. април 1975: 9.
- После изненадне смрти револуционара, туга у целој земљи. Политика 9. март
1975:1.
- Prošić, Luka. 2012. Andrić i Hajdeger – znakovi pored puta.
http://www.b92.net/kultura/art_durbin.php?nav_category=1209&nav_id=598840
Pristup 20.12.2012
- Сахрањен Вељко Влаховић. Политика 10. март 1975:1.
- Умро Иво Андрић. Политика 14. март 1975:1.
- Умро Мирослав Крлежа. Политика 30. децембар:1
Објављено
08.07.2018.
Како цитирати
(SERBIA), Aleksandra Pavićević. Зашто је писац кремиран? Танатоантрополошки аспекти смрти и сахране југословенског књижевника Иве Андрића. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 61, n. 1, july 2018. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/394>.
Датум приступа: 21 oct. 2021
Секција
Научна критика и полемика