Подзаступљеност oсманског нематеријалног културног наслеђа у Регистру културних добара Црне Горе
ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2402135B УДК 39::7:28(497.16) Оригинални научни рад
Сажетак
Поимање нематеријалног културног наслеђа (НКН) Балканског полуострва нужно је везано за разумевање комплексних утицаја укорењених у дуготрајној доминацији Османског царства у овом региону. Будући да су османски утицаји у значајној мери обликовали различите аспекте свакодневног живота, оправдано би било да они буду адекватно заступљени у националним НКН регистрима држава Западног Балкана. Ипак, досадашња истраживања указују на подзаступљеност елемената османског НКН-а широм региона. Истраживања спроведена у Србији указала су да подзаступљеност османског НКН-а не мора бити последица идеологије, већ су проблем релоцирала у структурне недостатке система заштите НКН-а. Користећи ова истраживања као теоријско-методолошки оквир, у студији се проблематизује питање подзаступљености османског НКН-а у регистру културних добара Црне Горе. Резултати етнографског истраживања спроведеног на примеру Пљеваља показују се инструктивним како за разумевање системских проблема у евидентирању и заштити османског НКН-а, тако и у значају етнолошко-антрополошке перспективе за унапређење система и одрживо очување овог нематеријалног културног наслеђа које деле све државе Западног Балкана.
Кључне речи: oсманско НКН, национални регистар НКН-а, подзаступљеност наслеђа, Црна Гора, Пљевља
Reference
Andrijašević, Živko. 2015. „O nekim osobenostima crnogorskog društva 1914. godine.“ U Crna Gora u Prvom svjetskom ratu, ur. Dragan Radulović, 9–44. Cetinje – Podgorica: Matica crnogorska.
Andrijašević, Živko. 2020. Crnogorska istorija. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Azanjac, Tanja, Miloš Milenković & Marko Milenković. 2015. Očuvanje, afirmacija i razvoj bošnjačke kulture i tradicije iz perspektive građana i lokalnih institucija kulture. Prijepolje: Udruženje Nova vizija.
Banović, Branko. 2016. The Montenegrin Warrior Tradition: Questions and Controversies over NATO Membership. New York: Palgrave MacMillan.
Banović, Branko. 2022. „Postkulturna perspektiva: izazovi multikulturalizma u savremenoj Crnoj Gori (Pljevlja kao studija slučaja).“ U Crna Gora na političkoj i kulturnoj mapi Evrope – Clio Map: monografija, ur. Radoslav Raspopović, 55–267. Podgorica: Univerzitet Crne Gore – Istorijski institut.
Banović, Branko. 2021. „Ka inkluzivnom karakteru Leksikona etnologije Crne Gore.“ U Etnologije i leksikoni – iskustva i ideje, ur. Aleksandar Čilikov, 101– 113. Podgorica: CANU.
Batrićević, Boban. 2018. „Njegoš u ideologiji i propagandi Nikole I Petrovića.“ Matica 73: 295–322.
Bieber, Florian. 2000. “Muslim Identity in the Balkans Before the Establishment of Nation States.” Nationalities Papers 28(1): 13–28.
Bećović, Uzeir. 2006. Husein-pašina džamija. Podgorica: Almanah.
Cvijić, Jovan. 1966. Balkansko Poluostrvo i južnoslovenske zemlje. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.
Ćuković, Jelena. 2023. Diskursi kulturnog nasleđa u Vojvodini. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Dosije studio.
Dimitrova, Bohdana. 2001. “Bosniak or Muslim? Dilemma of One Nation with Two Names.” Southeast European Politics 2(2): 94–108.
Fotić, Aleksandar. 2005. „(Ne)sporno uživanje – pojava kafe i duvana.“ U Privatni životi u srpskim zemljama u osvit modernog doba, ur. Aleksandar Fotić, 261–301. Beograd: Clio.
Frfulanović Šomođi, Dragana, Milena Savić & Predrag Đorđević. 2020. „Pirotski ćilim kao vizuelni simbol u savremenom modnom dizajnu.“ Pirotski zbornik 45: 45–64. https://doi.org/10.5937/pirotzbor2045045F.
Đorđević, Dragoljub B. 2016. Kultura kafane u ogledalu štampe: prilozi sociološkoj kafanologiji. Beograd: Službeni glasnik.
Ivanović, Zorica & Senka Kovač. 2022. „’Kad lišće pada’: Pogled na turske televizijske serije i porodice.“ Etnoantropološki problemi 17 (2): 577–627. https://doi.org/10.21301/eap.v17i2.6.
Đurđev, Branislav. 1953. Turska vlast u Crnoj Gori u XVI i XVII veku. Sarajevo: Svjetlost.
Историја Црне Горе (књ. 2, том II). 1970. Титоград: Редакција за историју Црне Горе.
Историја Црне Горе (књ. 3, том I) 1975. Титоград: Редакција за историју Црне Горе.
Jelavich, Barbara. 1983. History of the Balkans, Vol. 1. Cambridge: Cambridge UP. Marković, Marija, Dejan Pljevljakušić, Biljana Nikolić & Ljubinko Rakonjac.
2020. “Application of Dog Rose (Rosa canina L.) in Ethnomedicine of the Pirot County.” Pirotski zbornik 45: 1–16. DOI: 10.5937/pirotzbor2045001M. Martić, Milica. 2019. „Uloga države i muzeja u očuvanju nematerijalne kulturne baštine Crne Gore.“ U Nematerijalna kulturna baština Paštrovića, ur. Dušan Medin, Lucija Đurašković i Dragana Radojičić, 55–70. Petrovac na Moru – Budva – Beograd: Društvo za kulturni razvoj „Bauo“ – JU Muzeji i galerije Budve – Etnografski institut SANU.
Milenković, Miloš. 2024. Intangible Cultural Heritage and Reconciliation in the Western Balkans: An Anthropological Perspective. London: Routledge.
Milenković, Miloš, Marko Pišev & Jelena Ćuković. 2021. „O povezanosti zaštite manjinskog nematerijalnog kulturnog nasleđa i vrednovanja društveno- humanističkih nauka u Republici Srbiji. Preliminarna razmatranja rezultata ukrštenih istraživanja.“ Etnoantropološki problemi 16 (2): 375–390.
Miljković, Ema. 2009. „Pljevaljsko društvo – preobražaj srpskog trga u osmansku kasabu.“ U Istorija Pljevalja, ur. Slavenko Terzić, 91–129. Pljevlja: Opština Pljevlja. Nematerijalna kulturna dobra Crne Gore. 2016. Cetinje: Ministarstvo kulture Crne Gore i Uprava za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore.
Pavlović, Srdja. 2001. “Poetry and History in Montenegro, Njegoš and the Construction of a Collective Memory.” Spaces of Identity 1(4): 1–9.
Pelidija, Enes. 2009. „Pljevlja i pljevaljski kraj u XVIII stoljeću.“ U Istorija Pljevalja, ur. Slavenko Terzić, 149–174. Pljevlja: Opština Pljevlja.
Pelidija, Enes & Behija Zlatar. 1998. Pljevlja i okolina u prvim stoljećima osmansko-turske vlasti. Pljevlja: Međurepublička zajednica za kulturno- prosvjetnu djelatnost.
Pišev, Marko. 2010. „Ko je ko u Kraljevini SHS: Formalna analiza Cvijićeve rasprave o jedinstvu južnih Slovena.“ Etnoantropološki problemi 5 (2): 55–79.
Pišev, Marko. 2011. „Balkanizam i osmansko kulturno nasleđe u savremenoj Srbiji: između negacije i autoegzotizacije.“ U Kulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasleđe: Zbornik radova sa naučnog skupa Kulturni identiteti u XXI veku, ur. Bojan Žikić,73–91. Beograd: Srpski genealoški centar – Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Pišev, Marko. 2019. „Između ’azijatskog’ islama i ’pravoslavnog’ slovenstva: jugoslovenski muslimani u ranoj srpskoj etnologiji.“ Antropologija 19 (3): 171–208.
Skerlić, Jovan. 1966. Omladina i njena književnost (1848–1871). Beograd: Prosveta.
Stanojević, Gligor & Milan Vasić. 1975. Istorija Crne Gore, knj. 3, Od početaka XVI do kraja XVIII vijeka. Tom 1. Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore. Starine Crne Gore VII. 2016. Cetinje: Uprava za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore.
Todorova, Maria. 2005. “The Trap of Backwardness: Modernity, Temporality, and the Study of Eastern European Nationalism.” Slavic Review 64 (1): 140–164.
Todorović, Miloš. 2021. “The Problems of Studying Ottoman Heritage in Serbia.” Journal of Balkan and Black Sea Studies 4 (6): 213–237.
Ćirković, Sima, Dimitrije Bogdanović, Vojislav Korać, Jovanka Stojanović- Maksimović & Pavle Mijović. 1970. Istorija Crne Gore. knj. 2, Od kraja XII do kraja XV vijeka. T. 1, Crna Gora u doba Nemanjića. Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore.
Škaljić, Abdulah. 2015. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Beograd: Prometej.
Šistek, František. 2022. Istorija Crne Gore. Podgorica: Matica crnogorska. Vuchinich, Wayne. 1963. “Some Aspects of the Ottoman Legacy”. In The Balkans in Transition, eds. Charles & Barbara Jelavich, 81–114. Berkley: University of California Press.
Van de Port, Mattijs. 1999. “‘It Takes a Serb to Know a Serb’: Uncovering the roots of obstinate otherness in Serbia.” Critique of Anthropology 19 (1): 7–30. https://doi.org/10.1177/0308275X9901900104
Vujović, Sreten. 2010. „Fenomen kafane i modernizacija – fragmenti o evropskom, balkanskom i beogradskom kafanskom životu.“ Teme 34 (3): 867–891.
Wachtel, Andrew B. 1998. Making a nation, breaking a nation. Stanford: Stanford University Press.
Živković, Marko. 2012. Srpski sanovnik: nacionalni imaginarijum u vreme Miloševića. Beograd: Biblioteka XX vek.
20 godina Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine [20 Years from the Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage]. 2023. Ministarstvo kulture i medija Crne Gore.
Sources:
Fonet, 2022. „Hiljade navijača dočekalo Đokovića: „Inat je nešto što simboliše duh našeg nebeskog naroda“. Portal 021. Pristupljeno 11. februara 2024. https://www.021.rs/Info/komentari/311082.
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine. Pristupljeno 12. februara 2024. godine. https://www.monstat.org/userfiles/ file/popis2011/saopstenje/saopstenje(1).pdf
Trivić, Branka. 2012. „Dačić: Da pokušamo mirnim sredstvima, možda će nam bolje ići nego u ratu“. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 4. februara 2024. https://www.slobodnaevropa.org/a/dacic-da-pokusamo-mirnim- sredstvima-mozda-ce-nam-ici-bolje-nego-u-ratu/24789360.html.
Andrijašević, Živko. 2020. Crnogorska istorija. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Azanjac, Tanja, Miloš Milenković & Marko Milenković. 2015. Očuvanje, afirmacija i razvoj bošnjačke kulture i tradicije iz perspektive građana i lokalnih institucija kulture. Prijepolje: Udruženje Nova vizija.
Banović, Branko. 2016. The Montenegrin Warrior Tradition: Questions and Controversies over NATO Membership. New York: Palgrave MacMillan.
Banović, Branko. 2022. „Postkulturna perspektiva: izazovi multikulturalizma u savremenoj Crnoj Gori (Pljevlja kao studija slučaja).“ U Crna Gora na političkoj i kulturnoj mapi Evrope – Clio Map: monografija, ur. Radoslav Raspopović, 55–267. Podgorica: Univerzitet Crne Gore – Istorijski institut.
Banović, Branko. 2021. „Ka inkluzivnom karakteru Leksikona etnologije Crne Gore.“ U Etnologije i leksikoni – iskustva i ideje, ur. Aleksandar Čilikov, 101– 113. Podgorica: CANU.
Batrićević, Boban. 2018. „Njegoš u ideologiji i propagandi Nikole I Petrovića.“ Matica 73: 295–322.
Bieber, Florian. 2000. “Muslim Identity in the Balkans Before the Establishment of Nation States.” Nationalities Papers 28(1): 13–28.
Bećović, Uzeir. 2006. Husein-pašina džamija. Podgorica: Almanah.
Cvijić, Jovan. 1966. Balkansko Poluostrvo i južnoslovenske zemlje. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.
Ćuković, Jelena. 2023. Diskursi kulturnog nasleđa u Vojvodini. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Dosije studio.
Dimitrova, Bohdana. 2001. “Bosniak or Muslim? Dilemma of One Nation with Two Names.” Southeast European Politics 2(2): 94–108.
Fotić, Aleksandar. 2005. „(Ne)sporno uživanje – pojava kafe i duvana.“ U Privatni životi u srpskim zemljama u osvit modernog doba, ur. Aleksandar Fotić, 261–301. Beograd: Clio.
Frfulanović Šomođi, Dragana, Milena Savić & Predrag Đorđević. 2020. „Pirotski ćilim kao vizuelni simbol u savremenom modnom dizajnu.“ Pirotski zbornik 45: 45–64. https://doi.org/10.5937/pirotzbor2045045F.
Đorđević, Dragoljub B. 2016. Kultura kafane u ogledalu štampe: prilozi sociološkoj kafanologiji. Beograd: Službeni glasnik.
Ivanović, Zorica & Senka Kovač. 2022. „’Kad lišće pada’: Pogled na turske televizijske serije i porodice.“ Etnoantropološki problemi 17 (2): 577–627. https://doi.org/10.21301/eap.v17i2.6.
Đurđev, Branislav. 1953. Turska vlast u Crnoj Gori u XVI i XVII veku. Sarajevo: Svjetlost.
Историја Црне Горе (књ. 2, том II). 1970. Титоград: Редакција за историју Црне Горе.
Историја Црне Горе (књ. 3, том I) 1975. Титоград: Редакција за историју Црне Горе.
Jelavich, Barbara. 1983. History of the Balkans, Vol. 1. Cambridge: Cambridge UP. Marković, Marija, Dejan Pljevljakušić, Biljana Nikolić & Ljubinko Rakonjac.
2020. “Application of Dog Rose (Rosa canina L.) in Ethnomedicine of the Pirot County.” Pirotski zbornik 45: 1–16. DOI: 10.5937/pirotzbor2045001M. Martić, Milica. 2019. „Uloga države i muzeja u očuvanju nematerijalne kulturne baštine Crne Gore.“ U Nematerijalna kulturna baština Paštrovića, ur. Dušan Medin, Lucija Đurašković i Dragana Radojičić, 55–70. Petrovac na Moru – Budva – Beograd: Društvo za kulturni razvoj „Bauo“ – JU Muzeji i galerije Budve – Etnografski institut SANU.
Milenković, Miloš. 2024. Intangible Cultural Heritage and Reconciliation in the Western Balkans: An Anthropological Perspective. London: Routledge.
Milenković, Miloš, Marko Pišev & Jelena Ćuković. 2021. „O povezanosti zaštite manjinskog nematerijalnog kulturnog nasleđa i vrednovanja društveno- humanističkih nauka u Republici Srbiji. Preliminarna razmatranja rezultata ukrštenih istraživanja.“ Etnoantropološki problemi 16 (2): 375–390.
Miljković, Ema. 2009. „Pljevaljsko društvo – preobražaj srpskog trga u osmansku kasabu.“ U Istorija Pljevalja, ur. Slavenko Terzić, 91–129. Pljevlja: Opština Pljevlja. Nematerijalna kulturna dobra Crne Gore. 2016. Cetinje: Ministarstvo kulture Crne Gore i Uprava za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore.
Pavlović, Srdja. 2001. “Poetry and History in Montenegro, Njegoš and the Construction of a Collective Memory.” Spaces of Identity 1(4): 1–9.
Pelidija, Enes. 2009. „Pljevlja i pljevaljski kraj u XVIII stoljeću.“ U Istorija Pljevalja, ur. Slavenko Terzić, 149–174. Pljevlja: Opština Pljevlja.
Pelidija, Enes & Behija Zlatar. 1998. Pljevlja i okolina u prvim stoljećima osmansko-turske vlasti. Pljevlja: Međurepublička zajednica za kulturno- prosvjetnu djelatnost.
Pišev, Marko. 2010. „Ko je ko u Kraljevini SHS: Formalna analiza Cvijićeve rasprave o jedinstvu južnih Slovena.“ Etnoantropološki problemi 5 (2): 55–79.
Pišev, Marko. 2011. „Balkanizam i osmansko kulturno nasleđe u savremenoj Srbiji: između negacije i autoegzotizacije.“ U Kulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasleđe: Zbornik radova sa naučnog skupa Kulturni identiteti u XXI veku, ur. Bojan Žikić,73–91. Beograd: Srpski genealoški centar – Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Pišev, Marko. 2019. „Između ’azijatskog’ islama i ’pravoslavnog’ slovenstva: jugoslovenski muslimani u ranoj srpskoj etnologiji.“ Antropologija 19 (3): 171–208.
Skerlić, Jovan. 1966. Omladina i njena književnost (1848–1871). Beograd: Prosveta.
Stanojević, Gligor & Milan Vasić. 1975. Istorija Crne Gore, knj. 3, Od početaka XVI do kraja XVIII vijeka. Tom 1. Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore. Starine Crne Gore VII. 2016. Cetinje: Uprava za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore.
Todorova, Maria. 2005. “The Trap of Backwardness: Modernity, Temporality, and the Study of Eastern European Nationalism.” Slavic Review 64 (1): 140–164.
Todorović, Miloš. 2021. “The Problems of Studying Ottoman Heritage in Serbia.” Journal of Balkan and Black Sea Studies 4 (6): 213–237.
Ćirković, Sima, Dimitrije Bogdanović, Vojislav Korać, Jovanka Stojanović- Maksimović & Pavle Mijović. 1970. Istorija Crne Gore. knj. 2, Od kraja XII do kraja XV vijeka. T. 1, Crna Gora u doba Nemanjića. Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore.
Škaljić, Abdulah. 2015. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Beograd: Prometej.
Šistek, František. 2022. Istorija Crne Gore. Podgorica: Matica crnogorska. Vuchinich, Wayne. 1963. “Some Aspects of the Ottoman Legacy”. In The Balkans in Transition, eds. Charles & Barbara Jelavich, 81–114. Berkley: University of California Press.
Van de Port, Mattijs. 1999. “‘It Takes a Serb to Know a Serb’: Uncovering the roots of obstinate otherness in Serbia.” Critique of Anthropology 19 (1): 7–30. https://doi.org/10.1177/0308275X9901900104
Vujović, Sreten. 2010. „Fenomen kafane i modernizacija – fragmenti o evropskom, balkanskom i beogradskom kafanskom životu.“ Teme 34 (3): 867–891.
Wachtel, Andrew B. 1998. Making a nation, breaking a nation. Stanford: Stanford University Press.
Živković, Marko. 2012. Srpski sanovnik: nacionalni imaginarijum u vreme Miloševića. Beograd: Biblioteka XX vek.
20 godina Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine [20 Years from the Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage]. 2023. Ministarstvo kulture i medija Crne Gore.
Sources:
Fonet, 2022. „Hiljade navijača dočekalo Đokovića: „Inat je nešto što simboliše duh našeg nebeskog naroda“. Portal 021. Pristupljeno 11. februara 2024. https://www.021.rs/Info/komentari/311082.
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine. Pristupljeno 12. februara 2024. godine. https://www.monstat.org/userfiles/ file/popis2011/saopstenje/saopstenje(1).pdf
Trivić, Branka. 2012. „Dačić: Da pokušamo mirnim sredstvima, možda će nam bolje ići nego u ratu“. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 4. februara 2024. https://www.slobodnaevropa.org/a/dacic-da-pokusamo-mirnim- sredstvima-mozda-ce-nam-ici-bolje-nego-u-ratu/24789360.html.
Објављено
02.10.2024.
Како цитирати
BANOVIĆ, Branko; PIŠEV, Marko; MILENKOVIĆ, Miloš.
Подзаступљеност oсманског нематеријалног културног наслеђа у Регистру културних добара Црне Горе.
Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 72, n. 2, p. 135–158, oct. 2024.
ISSN 2334-8259.
Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1131>.
Датум приступа: 23 mar. 2025
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1131>.
Датум приступа: 23 mar. 2025
Број часописа
Секција
Тема броја
