Етнокореологија на Факултету музичке уметности у Београду – од фолклористичке парадигме ка дискурсу институционално и национално специфичне дисциплинарне оријентације у време (пост)традиције
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.2298/GEI2501107RКључне речи:
етнокореологија, традиционални плес, академска едукација, етнокореолошка школаАпстракт
Др Оливера Васић сматра се родоначелником етнокореологије као академске научне дисциплине у Србији. Она је својим истраживачким и едукативним приступом наставила деловање Љубице и Данице Јанковић. Методолошка основа ове научне парадигме заснива се на фолклористички фундираној идеји сакупљања и очувања етнички дистинктивних традиционалних плесова означаваних синтагмом „народнa игрa” у циљу уобличавања национално јединствене српске културе, најпре посредством њихове реконструкције у оквиру теренских истраживања, а затим кроз записивање кинетичке и музичке компоненте појединачних плесова и публиковање плесних етнографија појединачних географских области. Формална етнокореолошка едукација на Факултету музичке уметности започета је на основама представљеног приступа 1990. године. Након 2000. године, кроз развој наставног кадра у ужој научној области и његову посредну едукацију у интернационалним научним оквирима, она је почела да се трансформише. Кључним теоријским и методолошким заокретом може се сматрати концептуалозовање појма „традиционални плес” (видети: Rakočević 2011). Употреба овог појма подразумева диференцирање плесних компоненти (кинетике и музике) остварујући смисао у процесима синтетичког сагледавања текстуалних и контекстуалних равни плесних реализација, а истовремено маркира дифузно ширење фолклористичког усредсређења етнокореолошких истраживања са сеоских „народних игара” из прошлости на разноврсне форме плеса интерпретативно позиционираних у вишезначно поље „традиционалног” културног израза. Оригинални теоријски концепти, који произлазе из оваквог институционално и национално специфичног етнокореолошког дискурса, представљају специфичан апликативни научни потенцијал, који овој дисциплини даје посебан смисао у ери очувања нематеријалног културног наслеђа. У раду се дијахронијски сагледава и теоријски интерпретира пракса етнокореолошке едукације на Факултету музичке уметности у Београду, са посебним фокусом усмереним на процесе трансформисања институционално и национално специфичне научне парадигме.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
Bajić Stojiljković, Vesna. 2019. Scenska narodna igra i muzika. Procesi (re)definisanja strukturalnih, dramaturških i estetskih aspekata u scenskom prikazivanju tradicionalne igre i muzike za igru u Srbiji. Beograd: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti.
Bohlman, Philip V. 2008. “Other ethnomusicologies, another musicology. The serious play of disciplinary alterity”. In The new (ethno)musicologies, ed. Henry Stobart. Lahnam, Toronto, Plymouth: Scarecrow, 95–116.
Dimitrijević, Janko. 2022. „Politike reprezentacije tradicionalne kulture: Ansambl narodnih igara i pesama Srbije Kolo u poslednjoj deceniji XX veka”. Master rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Dunin, Elsie Ivacich. 2014. “Emergence of ethnochoreology internationaly: the Janković sisters, Maud Karpeles, and Gertrude Kurath“. Musicology 17: 197–217.
Ždero, Jovana. 2018. „Od transnacionalnog do lokalnog plesnog žanra: kubanska salsa u Beogradu (istorijat i strukturalno-formalne odlike)”. Seminarski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Živković, Anastasija. 2019. „Aspekti teorije plesnog stila: motivi kao činioci diferenciranja individualnog i kolektivnog stila izvođenja srpskog kola”. Seminarski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Živković, Anastasija. 2023. Stvaralačke paradigme u praksi scenskog interpretiranja tradicionalnog plesa u Srbiji. Master rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Živčić, Ana. 2015. “Fourth Symposium of the International Council for Traditional Music (ICTM) Study Group on Music and Dance of Southeastern Europe”. Musicology 18: 202–206.
Zebec, Tvrtko. 1996. “Dance research in Croatia“. Narodna umjetnost 33/1: 89–110.
Jovanović, Aleksandra. 2012. „Dens kao sinkretički žanr popularne kulture u Srbiji 1990-ih godina na primeru muzičko-plesnih grupa Djogani fantastiko, Funky G i Dr Iggy”. Diplomski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Karin, Vesna. 2018. „Plesna praksa Dinaraca u Vojvodini”. Master rad, Akademija umetnosti, Univerzitet umetnosti u Novom Sadu.
Liessmann, Konrad Paul. 2020. “In Zeiten der Corona-Krise: Das neue Lob der Grenze”. In the time of Corona crisis: New praise for the border. https://www.diepresse.com/5788457 (accessed 14. 6. 2021)
Milikić, Aleksandra. 2018. „Kizomba kao transkulturalni plesni žanr novije prakse”. Seminarski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Milosavljević, Katarina. 2021. „Centralna Srbija u imaginaciji koreografa tradicionalnog plesa”. Master rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Mellish, Liz & Nick Green & Mirjana Zakić, eds. 2016. Music and dance in Southeastern Europe: New scopes of research and action. Belgrade: Faculty of Music.
Nikolić, Katarina. 2021. „Kalušarski ritual u Grebencu: multidimenzionalna analiza koncepta i konsituacionih realizacija kalušarskog plesa”. Master rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Njaradi, Dunja. 2015. “Fourth Symposium of the ICTM Study Group on Music and Dance of Southeastern Europe”. New Sound 45, 2015/I: 218–220.
Radivojević, Maja. 2013. „Semantika plesa u savremenom svadbenom ritual u Srbiji: slučaj u selu Lučica”. Seminarski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Rakočević, Selena. 2011. Igre plesnih struktura. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
Rakočević, Selena. 2013. “Tracing the discipline: Eighty years of ethnochoreology in Serbia“. New Sound 41, 1/2013: 58–86.
Rakočević, Selena. 2014. “Contribution of Ljubica and Danica Janković to establishment of ethnochoreology in Serbia as an academic scholarly discipline“. Musicology 17: 219–244.
Rakočević, Selena. 2016. „Posthumna zadužbina etnokoreologiji”. Pogovor u Ljubica i Danica Janković Narodne igre IX knjiga. Beograd: Narodna biblioteka Srbije, 333–340.
Rakočević, Selena. 2019. “Practicing ethnomusicology/ethnochoreology within post-socialist realities: The case of Serbia with some comparative experiences from former Yugoslav republics”. In Ethnomusicology matters: Influencing social and political realities, eds. Ursula Hemetek, Marko Kölbl and Hande Sağlam, 191-214. Wien: Böhlau Verlag GmbH & Co. KG.
Rakočević, Selena. 2021. “Challenges of ethnomusicological and ethnochoreological research within the ever changing world“, In Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity, eds. Bojana Radovanović, Miloš Bralović, Maja Radivojević, Danka Lajić Mihajlović and Ivana Medić, 37–63. Institute of Musicology SASA.
Rakočević, Selena & Zdravko Ranisavljević. 2015. „Olivera-Coka Vasić (18. VIII 1946 – 28. X 2015)“. Muzikologija 19: 199–202.
Rakočević, Selena & Zdravko Ranisavljević. 2017. “Choreographed folklore in ethnochoreological academic education in Serbia”. Rad predstavljen na Me- đunarodnom naučnom skupu Ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo” Tradicija nova, Beograd, 19–23. oktobar.
Rakočević, Selena & Mladena Prelić. 2021. „Ljubica Janković (1894–1974)“. Život i stvaralaštvo žena članova Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti I. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 285–317.
Rakočević, Selena. 2021. “Challenges of ethnomusicological and ethnochoreological research within the ever changing world“. In Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity, eds. Bojana Radovanović, Miloš Bralović, Maja Radivojević, Danka Lajić Mihajlović and Ivana Medić, 37–63. Belgrade: Institute of Musicology SASA.
Ranisavljević, Zdravko. 2022. „Kolo – tradicionalni ples u Srbiji. Kontekstualni i formalni aspekti”. Doktorska disertacija, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Ranisavljević, Zdravko. 2024. „Tradicionalni ples na sceni kao deo savremene umetnosti u Srbiji”. Kultura 182–183/2024. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 165–177.
Rice, Timothy. 2010. “Disciplining ethnomusicology: A call for a new approach”. Ethnomusicology 54/2: 318–346.
Stijaković-Singh, Una. 2012. „Mnogostruko ispoljavanje identiteta kroz plesnu praksu – Bharatanatjam ples u Beogradu”. Seminarski rad, Katedra za etnomuzikologiju, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Titon, Jeff Tod. 2015. “Applied ethnomusicology: a descriptive and historical account” In The Oxford handbook in applied ethnomusicology, eds. Svanibor Pettan and Jeff Tod Titon, 4–28. New York: Oxford university press.
Torp, Lisbet, ed. 1989. The dance event: A complex cultural phenomenon. Copenhagen: ICTM, Study Group on Ethnochoreology.
Hutchinson Guest, Ann. 2005. Labanotation. The system of Analyzing and Recording Movement. New York and London: Routledge.
Интернет извори
Zakon o kulturi 2016. Beograd: 72/09 , 13/16 , 30/16, 2016, preuzeto sa https://www.kultura.gov.rs/tekst/43/zakoni-i-uredbe.php (pristup 22. 04. 2025.)
Zakon o kulturnom nasleđu 2021. Beograd: „Službeni glasnik“, broj 129 од 28. decembra 2021, preuzeto sa https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2021/129/11/reg (pristup 22. 04. 2025.)
UNESCO portal https://ich.unesco.org/en/RL/kolo-traditional-folk-dance-01270. (pristup 22. 04. 2025.)
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Сва права задржана (c) 2025 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА САНУ
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
