Дани жалости и време успомена. Смрт, сахрана и сећање/памћење јавних личности у Србији у време социјализма и после њега

УДК: 316.75:393(497.11)"1980/..."

Сажетак

Предмет проучавања овог рада су смрти, сахране и успомене на јавне личности у Србији од 1980. године. Политичка употребљивост смрти јавних личности присутна је у свим друштвима и свим епохама. Исто важи и за успомене на њих, које у односу на актуелни политички тренутак добијају форму сећања/памћења, или бивају препуштене забораву. Питања која иницира овај занимљиви феномен нису, међутим, везана само за проблем политичких и идеолошких механизама конструкције колективног памћења. Занимало ме је да проучим чије су смрти и зашто током последњих двадесетак година сматране достојним јавног оплакивања. Како је конципирано јавно жаљење и који је био његов садржај? И на крају, мада можда у основи свега, какво је схватање смрти (ако је смрти у свему овоме уопште и било) провејавало кроз погребе и жаљење јавних личности? Којим идеолошко-религијским обрасцима је у јавности обликована идеја последњег животног чина? Да ли се може констатовати нека врста еволуције или просто промене идеје о смрти у односу на ону која је карактерисала период владавине комунистичке идеологије? Смрт државника и политичара заокупља највећу пажњу јавности, тако да је највећи део текста и посвећен овим догађајима, али је и смрт других јавних личности, нпр. уметника, сигнификанта за тему овог рада, те је овај сегмент присутан у завршном делу рада, као врста питања и проблема за даља истраживања. Начин конструисања догађаја смрти јавних личности анализиран је на основу штампаних медија, махом дневног листа Политика.

Кључне речи: смрт, сахрана, дан жалости, политика сећања/памћења, Тито, Ђинђић, Милошевић, уметници, медији