https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/feedГласник Етнографског института САНУ2024-01-25T08:11:50+01:00PhD Noel Putnikglasnik@ei.sanu.ac.rsOpen Journal Systems<p>Гласник Етнографског института САН (I – VII) / САНУ (VIII – ) је научна, периодична публикација из области етнологије/антропологије од међународног значаја. У њему се, од прве књиге издате 1952. године, објављују резултати научноистраживачког и пројектног рада научника и сарадника Института и других сродних институција у земљи и иностранству. Такође, објављују се расправе и чланци, прилози, грађа, осврти, хронике, прикази, преводи, белешке, библиографије, некролози, сећања, полемике, критике и друго.</p>https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1089 Жене и социјалистичко културно наслеђе: нове перспективе реинтерпретирања – Увод у темат2024-01-24T17:10:17+01:00Nataša Simeunović Bajićnatasa.simeunovic.bajic@filfak.ni.ac.rsVyara Angelovaangelovav@gmail.com<div class="page" title="Page 1"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Темат насловљен Жене и социјалистичко културно наслеђе: нове перспективе реинтерпретације доноси пет радова и један приказ. Темат је резултат рада конференције под истим називом одржане 15. октобра 2021. године у организацији Друштва за креативне иницијативе РЕ.КреАКТа, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србијe.</p> <p>Кључне речи: социјализам, жене, културно наслеђе</p> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1090 Девојке граде! Жене архитекте које су обликовале модерну историју Новог Сада2024-01-22T12:34:40+01:00Dragana Konstantinovićdragana.konst@gmail.comAleksandra Terzića.terzic@gi.sanu.ac.rs<div class="page" title="Page 2"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Опоравак од Другог светског рата донео је значајне промене и примену социјалистичке идеологије у Југославији која је спровођена паралелно са еманципацијом жена. Наведено је посебно приметно у порасту броја жена са универзитетским образовањем, као и њихово укључивање у различита занимања, као што су грађевина и архитектура. Повећано интересовање за образовање у области архитектуре код жена је порасло након педесетих година 20. века, када оне чине 46% од укупног броја студената на Универзитету у Београду. Обнова земље значила је покретање великих урбанистичких и архитектонских пројеката, који су укључивали радикалне реконструкције и реконцептуализације градова и јавних простора. Младе жене архитекте пригрлиле су шансу да буду подједнако укључене и активне у урбанистичком развоју. Њихове улоге и утицаји били су разноврсни: заузимале су позиције у оквиру завода за планирање, архитектонских бироа, јавних служби за урбанизам и грађевинарство; надаље, деловале су као одговорни инжењери на грађевинским локацијама, постале су наставници и едукатори нових генерација архитеката и грађевинских инжењера. Оне су радиле индивидуално, у паровима, у тимовима, показујући своје способности да активно и подједнако буду укључене професионално у свим могућим аспектима и доменима. Ово истраживање приказује њихове улоге и доприносе у ширем оквиру процеса еманципације жена у социјалистичкој Југославији, фокусирајући се посебно на три изузетне жене архитекте укључене у послератну реконструкцију Новог Сада: Јулку Мајтан, Татјану Вањифатов Савић и Милену Ђорђевић.</p> <p>Кључне речи: архитектура, жене архитекте, модернизам, социјализам, Нови Сад</p> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1092 Двосмислености и контрадикторности државно-социјалистичког начина еманципације жена у Мађарској (1948–1989). Преглед и потрага за траговима феминистичког отпора2024-01-22T12:39:54+01:00Judit Acsádyacsady.judit@tk.hu<div class="page" title="Page 2"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Литература о бившим државно-социјалистичким земљама Централне и Источне Европе поставља питања на који начин су жене имале користи од мера еманципације и законодавства које гарантује једнака права током деценија државног социјализма. Аутори су такође тврдили да су након 1990. године и времена друштвених, економских и политичких транзиција у региону, жене постале велики губитници тих турбулентних промена. Рад има за циљ да се осврне на ова испитивања родних односа у државно-социјалистичком периоду и укаже на контрадикторне путеве увођења еманципације жена који су довели до двосмислених резултата у пропагираном програму родне равноправности. Надаље, разматра се на које начине су позиције жена остале подређене и како су се сексистичке репрезентације жена повећале у јавном животу, медијима и култури у Мађарској после 1970-их. Након осврта на главне налазе ранијих истраживања о животу жена и родним односима у Мађарској у време државног социјализма, следи питање на који начин су ове контроверзе система артикулисали савремени опозициони гласови. Да ли су активисткиње дисидентске мађарске демократске опозиције пригрлиле идеје феминизма и женских питања у својој критици једнопартијског система? На основу савремених докумената и недавних интервјуа са бившим активисткињама, испитаће се како су феминистички гласови артикулисани, али и контроверзно маргинализовани међу дисидентима.</p> <p>Кључне речи: еманципација жена, државни социјализам, демократска опозиција, Мађарска, репрезентације</p> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1093 Улога жена у продукцији и дистрибуцији серија у Југославији – креатори социјалистичког културног наслеђа2024-01-24T17:29:03+01:00Ilija Milosavljevićilija.milosavljevic@filfak.ni.ac.rsIvana Ercegovaciercegovac@hct.ac.aeAnna Carrollannabcarroll@gmail.com<div class="page" title="Page 2"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Рад се бави истраживањем присутности и улогe жена у настанку серија у социјалистичкој Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века. Осим самог детектовања, циљ рада је и да уочи одређене правилности у расподели послова, издвоји најважније жене појединце и укаже на њихове улоге у креирању серија, а путем њих и пожељних вредности, културних образаца и навика друштва. Теорија културног идентитета је примењена како би пружила користан оквир за разумевање како су доприноси жена „иза камере“ у југословенској продукцији телевизијских серија током 1960-их и 1970-их година сложено повезани са изградњом културног идентитета. Даље, у раду је анализиран списак запослених у креирању 17 југословенских серија насталих током 1960-их и 1970-их година. Сви подаци о запосленима пронађени су на сајту IMDB.com. Уз помоћ посебно конструисане кодне листе они су пописани и класификовани, а дескриптивна и компаративна статистика података и анализа спроведене су у програму SPSS 24.0. У другом делу анализе издвојене су и представљене најзначајније жене у овом процесу. Резултати показују да је ангажовано много мање жена од мушкараца, те да су постојали јасно подељени мушки и женски послови. Мушки су чешће они који се односе на главне позиције у прављењу серија, а женске на логистичке и оне које се тичу естетике ликова. Такође, закључак истраживања је да је, да би била успешна, жена у том периоду често морала да буде подржана од стране мушкарца, али да је, када је била призната, имала значајну улогу у многим пројектима, учествујући тако у дефинисању културног наслеђа епохе.</p> <p>Кључне речи: телевизијске серије, жене, социјализам, Југославија, културно наслеђе</p> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1095 Женска штампа у социјалистичкој Југославији – медијски приказ Добриле Смиљанић у часопису за жене „Базар“2024-01-17T14:57:33+01:00Bojana Bogdanovićbojana.bogdanovic@ei.sanu.ac.rs<div class="page" title="Page 2"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>У овом се раду разматра начин на који је у медијском дискурсу социјалистичке Југославије приказан лик Добриле Смиљанић – модне креаторке која је, користећи мотиве из традиционалног тезауруса, створила модни бренд Сирогојно стил препознатљив на националном и међународном тржишту током друге половине 20. века. Циљ рада је да 1) препозна и издвоји фабриковане медијске слике Добриле Смиљанић; 2) укаже на степен усаглашености тих (и таквих) медијских приказа модне креаторке са званичном социјалистичком представом о жени и „женској природи“, те 3) размотри у контексту социјалистичке идеологије, манифестну и латентну улогу порука које су на тај начин слате југословенској читалачкој публици. У методолошком смислу, рад се ослања на податке добијене анализом текстуалних и визуелних порука у високотиражном југословенском часопису за жене „Базар“ током седамдесетих година прошлог века (бројеви 129–389), као и на податке добијене полуструктурираним интервјуом који је 2014. године вођен са модном креаторком Добрилом Смиљанић.</p> <p>Кључне речи: жене, Добрила Смиљанић, социјалистичка Југославија, медијски дискурс, часопис за жене „Базар“</p> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1096 Жене у бугарском (пост)социјалистичком позоришту на сцени и ван ње2024-01-17T15:06:19+01:00Pavlina Doublekovaina.doublekova@a25cultfound.org<div class="page" title="Page 1"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>У овом раду представља се неколико крупних, испреплетених линија бугарске културне и друштвене историје, које имају дугорочни ефекат и утицај на многе процесе у деценијама које су уследиле након социјализма. На почетку се сагледава рана фаза успостављања државног социјализма у Бугарској при чему се истовремено фокусира на процесе који се одвијају у позоришном систему као делу већег новог политичког и идеолошког пројекта индустријализације и модернизације, као и на нову друштвену улогу позоришта прописану у друштвеном пејзажу који се интензивно мења. Рад прати паралелно увођење две донекле супротстављене нове визије о улози жена у друштву: с једне стране им се дају пуна изборна права и подстичу се да постану радна снага, док се с друге стране уводе мере попут „пореза на нежење“, чиме се стимулишу мушкарци и жене да ступе у брак и креирају мрежу политика и појмова; жене се подстичу да рађају што више деце и да буду домаћице. Зато је у фокусу овог истраживања управо парадоксална ситуација у којој су биле жене у социјалистичком позоришту и ван њега.</p> <div class="page" title="Page 2"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Кључне речи: Бугарска, државни социјализам, позориште, уметност, култура, породична политика.</p> </div> </div> </div> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1097 Мотив „изгубљеног раја“ у блокбастерима на тему постапокалипсе2024-01-22T12:50:50+01:00Sonja Žakulazakula.sonja@gmail.comUroš Matićuros_arheo@yahoo.com<div class="page" title="Page 2"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Будући да су митологија и приповедање интегрални део људског искуства, у овом раду ћемо се позабавити савременим итерацијама одређених архетипских митова. Иако аутори не прихватају у потпуности идеју да је „научна фантастика митологија модерног друштва“, мислимо да је у антрополошким проучавањима важно узети у обзир популарну културу као медиј трансмисије наратива у постиндустријском друштву. У складу са тим, у овом раду ћемо анализирати коришћење митова о пореклу у научнофантастичним филмовима на тему постапокалипсе: Waterworld (1995), The Matrix франшизи (четири наставка 1999–2021), Wall-E (2008), и Mad Max франшизи (четири наставка 1979–2015), између осталих. Заједничко за све ове наративе је да је радња смештена након глобалне катастрофе која „Земљу некада“ представља као рај који је изгубљен услед људског деловања. Неки од ових наратива такође укључују потрагу за остацима тог изгубљеног света (нарочито Waterworld и Mad Max: Fury Road), као и „мање“ митове о пореклу који се односе на одређене групе преживелих (нпр. Mad Max: Beyond Thunderdome). У контексту савремених дебата о Антропоцену, ери која убрзано води ка глобалној катастрофи, и следећи радове Доне Харавеј о приповедању, верујемо да су чинови причања оваквих прича, и начини на које се оне причају од животне важности ако, као врста, мислимо да преживимо. Надаље, постапокалиптични СФ нуди не само упозорење већ и могућа разрешења ситуације на примерима нових, различитих природакултура које се помаљају. Ове природакултуре варирају – од настанка нових и боље прилагођених тела мањине (што изазива стигму), до тела која све више зависе од различитих актаната, нпр. вештачке интелигенције. Сматрамо да су у оквиру жанра научне фантастике ове нове постапокалиптичне природакултуре представљене као несавршене, а да овакво представљање оснажује мит о Земљи пре апокалипсе као изгубљеном рају. Сходно томе, постхумана тела су виђена кроз библијску призму као тела „након Пада“, а не као тела која не само да имају потенцијал да преживе већ и да спрече катастрофу.</p> <div class="page" title="Page 3"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Кључне речи: митови, научна фантастика на тему постапокалипсе, Антропоцен, природакултуре</p> </div> </div> </div> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1098 Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду – пример уписивања културних садржаја у физички простор2024-01-22T12:54:57+01:00Jadranka Đorđević Crnobrnjajadranka.djordjevic@ei.sanu.ac.rsAleksandar Krelglasnik@ei.sanu.ac.rs<div class="page" title="Page 1"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>У раду представљамо резултате прелиминарних истраживања прославе дечјих рођендана на зеленим површинама у Београду у другој деценији 21. века. У истраживаном периоду је у граду била широко заступљена пракса прославе рођендана у дечјим играоницама комерцијализованог типа. Рођендани „у природи“ су за разлику од наведеног били права реткост. Та чињеница нас је подстакла на то да истраживачки фокус усмеримо ка прославама рођендана на зеленим површинама. Поменута друштвена пракса је анализирана у контексту употребе јавног градског простора, тј. зелених површина за организовање приватних догађаја с намером да се размотре разлози за њену појаву у времену када су дечји рођендани бивали део процеса институционализације и комерцијализације детињства. Анализа усмених наратива се базира на емпиријском материјалу који смо прикупили путем неформалних разговора са родитељима који су организовали рођендане „на отвореном“, тј. „у природи“. Дечји рођендани чијој прослави смо имали прилике да присуствујемо организовани су на Савском кеју, у Кошутњаку и на Ади Циганлији. Теренско истраживање је обављано у неколико наврата у периоду 2014–2018. године и подразумевало је примену класичних метода теренског рада у етнологији и антропологији (опсервација са партиципацијом и разговор са актерима догађаја).</p> <div class="page" title="Page 2"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Кључне речи: дечји рођендани, јавни градски простор, зелене површине, град Београд, 21. век</p> </div> </div> </div> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1099 Последњи међу здравима: карантин као критика у два апокалиптична наратива популарне културе2024-01-17T16:28:35+01:00Marina Mandićmarina.mandic@ei.sanu.ac.rsVesna Trifunovićvesna.trifunovic@ei.sanu.ac.rs<div class="page" title="Page 1"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Рад анализира два наратива популарне културе настала у периоду пандемије ковидa 19: филм Птица певачица (Songbird) из 2020. године, и серијал Последњи међу нама (The Last of Us), из 2023. године. Основна идеја рада јесте анализа начина на који популарна култура кроз два различита пандемијска наратива пружа поглед на будућност друштвених система након појављивања смртоносног обољења, присутног у актуелној стварности колико и у попкултурним наративима. Рад ће указати на пандемијску апокалипсу као окружење нове друштвене стварности, односно на карантински систем као критику државне организације и регулације.</p> <p>Кључне речи: пандемија, држава, апокалипса, популарна култура, карантин</p> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1100 Наивно, књижевно, фолклорно – стваралаштво маргине у контексту треће културе. Данијeла Поповић Николић, На светом месту и око њега: фолклор у слојевима културе2024-01-24T17:51:41+01:00Jelenka Pandurevićjelenka.pandurevic@flf.unibl.org<div class="page" title="Page 1"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Данијeла Поповић Николић,<br> На светом месту и око њега: фолклор у слојевима културе</p> <p>Филозофски факултет, Ниш 2022, 215 стр.</p> <p>Текст књиге Данијеле Поповић Николић: На светом месту и око њега: фолклор у слојевима културе подијељен је на девет поглавља: О орфејском и ином: наива у истраживањима Драгише Витошевића; Књижевна наива Симе Жикића – продукција без рецепције, реактуелизација и пострецепција; Русија и руско као страно, не и туђе: записи Симе Жикића; Са позиција књижевне и социјалне маргине: наивац у избеглиштву; Свест о фолклору и статус фолклорне матрице у стваралаштву Дамњана Крстића из Врбице; Наивни стваралац и пост-фолклор; Партизанске теме у постфолклорној епској хроници: певачи проте Драгутина М. Ђорђевића; „Путем славе“ Јована Маговчевића на граници између усмене и писане књижевности; „Олујаци“ Иве Андрића – преображавање традиције и усменокњижевног модела.</p> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1102 Гордана Благојевић, Словачко наивно сликарство у Србији. Етноантрополошка студија идентитетских пракси2024-01-22T12:58:09+01:00Ivana Bašićivana.basic@ei.sanu.ac.rs<div class="page" title="Page 1"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Друго, допуњено издање монографије „Словачко наивно сликарство у Србији. Етноантрополошка студија идентитетских пракси“ др Гордане Благојевић, научне саветнице Етнографског института САНУ, објављено и на енглеском и на словачком језику, представља јединствен научни и издавачки подухват. Наиме, прво издање ова монографија је имала у електронском формату и добила је златну медаљу за креативност Светске организације за интелектуалну својину. Прво издање објављено је на српском језику 2014, како би 2016. године било објављено и издање на словачком језику, да би се 2018. појавило и на енглеском. Монографија је преведена и на руски, али ће руско издање бити касније објављено. Ово допуњено, штампано издање монографије излази непосредно након 220 година од досељавања Словака у Ковачицу, што овој књизи даје посебан значај и за словачку заједницу у Србији и за културу Републике Србије, чији је препознаљив део и словачко наивно сликарство.</p> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1103 Jasmina Tumbas, “I am Jugoslovenka!” Feminist Performance Politics During and After Yugoslav Socialism2024-01-17T17:05:41+01:00Tea Koneska Vasilevskatea.k@isppi.ukim.edu.mk<div class="page" title="Page 1"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Jasmina Tumbas is an Assistant Professor of Contemporary Art History and Performance Studies in the Department of Global Gender and Sexuality Studies at the University at Buffalo. She earned her doctorate in art history from Duke University. Her areas of study in both her teaching and research include feminist art, critical theory, performance history and theory, body and conceptual art, art and activism, and modern and contemporary art history.</p> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/1104 Проф. др Душан Дрљача (1931–2022)2024-01-17T17:11:56+01:00Miroslava Lukić Krstanovićglasnik@ei.sanu.ac.rsMirjana Pavlovićglasnik@ei.sanu.ac.rsMladena Prelićmladena.prelic@ei.sanu.ac.rs<div class="page" title="Page 1"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>У Београду је 11. јануара прошле године после кратке болести у деведесет првој години преминуо проф. др Душан Дрљача, етнолог, научни саветник Етнографског института САНУ и редовни професор Филозофског факултета у Бањалуци у пензији.</p> </div> </div> </div>2024-01-25T00:00:00+01:00##submission.copyrightStatement##