Крвожедни тиранин или праведни господар? Смаил-ага Ченгић у књижевности и усменој традицији

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2101109P УДК 821.163.41.09:28-3:39 Оригинални научни рад

  • Aleksandar Pavlović Институт за филозофију и друштвену теорију, Универзитет у Београду
    pavlaleks@gmail.com

Сажетак




Убиство истакнутог босанско-херцеговачког вође Смаил-аге Ченгића 1840. године одмах је инспирисало снажну продукцију у јужнословенској писаној и усменој књижевности. Ови наративи, у које спадају написи и чланци у оновременој српској и хрватској штампи, усмене песме и нарочито Мажуранићев уметнички епски спев Смрт Смаил-аге Ченгића (1846), писан у духу усмене народне епике, канонизовали су Смаил-агу као крвожедног тиранина чији је искључива намера била да тероризује и истреби себи потчињене хришћане. Међутим, неки маргинализовани локални наративи и усмена народна традиција, који ће бити размотрени у овом раду, такође памте Смаил-агу као праведног вођу, заштитника своје раје и храброг ратника. Штавише, када се детаљније размотри свих десетак доступних варијанти усмених песама о смрти Смаил-аге Ченгића, сакупљених између 1845. и 1860. године, и касније сакупљене анегдоте из Херцеговине, стиче се утисак да изразито негативна представа о Смаил-аги у писаној књижевности представља пре допринос српских и хрватских национал-романтичара половином деветнаестог века, неголи што доноси верну слику популарне представе о њему у народу и крају у ком је деловао. У закључку, рад се залаже за шире посматрање укупне полифоне наративне традиције и ревитализацију традиционалних наратива који величају извесне вредности које надилазе стриктне религијске, етничке и националне поделе, као начин за преосмишљавање и превредновање односа који јужни Словени гаје према османском наслеђу.





Кључне речи: Смаил-ага Ченгић, Иван Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченгића, јужнословенска епска традиција, романтичарски национализам







Reference

Baćović, Čedo. 2011. “Smail-aga Čengić – mit i stvarnost”. https://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/smail _aga_cengic_mit_i_stvarnost.htm (Accessed February 20, 2021)
Barac, Antun. 1945. Mažuranić. Zagreb: Matica hrvatska.
Beissinger, Margaret, Tylus, Jane & Wofford, Susanne. 1999. Epic Traditions in the Contemporary World: the Poetics of Community. Berkeley: University of California Press.
Cocchiara, Giuseppe. 1981. The History of Folklore in Europe. Philadelphia: Institute for the Study of Human Issues.
Delić, Lidija. 2016. „Kliče Miloš srpski pop’jevati: Konceptualizacija etnonima u usmenoj epici“. In Srbi i srpsko, ed. Dejan Ajdačić, 50–71. Belgrade: Alma.
Delić, Lidija. 2012. „Erlangenski rukopis starih srpsko-hrvatskih narodnih pesama: epske pesme“. In Pesme Erlangenskog rukopisa, eds. Mirjana Detelić, Snežana Samardžija & Lidija Delić. http://monumentaserbica.branatomic.com/erl/radovi/3%20Lidija%20Delic, %20ER%20EPSKE%20PESME.pdf (Accessed February 20, 2021).
Dukić, Davor. 2017. “Ivan Mažuranićʼs The Death of Smail-aga Čengić (1846): The Controversial Reception of an Epic Poem”. In: Narrative(s) in Con- flict, eds. Wolfgang Müller-Funk & Clemens Ruthner, 31–39. Berlin/ Bos- ton: De Gruyter.
Đorđević Belić Smiljana. 2016. Postfolklorna epska hronika. Žanr na granici i gra- nice žanra. Beograd: Čigoja štampa.
Foley, John Miles. 2000. “The Textualization of South Slavic Oral Epic and its Im- plications for Oral-Derived Epic”. In Textualization of Oral Epic, ed. Lauri Honko, 71–88. Berlin: Mouton de Gruyter.
Foley, John Miles. 2005. “Analogues: Modern Oral Epics”. In A Companion to An- cient Epic, ed. John Miles Foley, 196–212. Oxford: Blackwell Publishing,
Honko, Lauri. 2000. Textualization of Oral Epic. Berlin: Mouton de Gruyter.
Kilibarda, Novak. 1980. „Beleške i objašnjenja“. In Ogledalo srpsko. Celokupna dela Petra II Petrovića Njegoša, vol. 5: 485–615. Beograd: Prosveta; Ceti- nje: Obod.
Leerssen, Joep. 2020. Encyclopaedia of Romantic Nationalism in Europe, ed. Joep Leerssen (electronic version). Amsterdam: Study Platform of Interlocking Nationalisms. https://ernie.uva.nl/ (Accessed February 20, 2021).
Lord, Albert B. 2000. The Singer of Tales. 2nd edition. Cambridge, Mass, London: Harvard University Press.
Ljubinković, Nenad. 2000. Pjevanija crnogorska i hercegovačka (budimska i lajpciška) Sime Milutinovića Sarajlije: prilog proučavanju narodne poezije Vukovog vremena. Beograd: Rad.
Mandić, Marija. 2021. “The Serbian proverb Poturica gori od Turčina (A Turk- convert is worse than a Turk). Stigmatizer and Figure of Speech”. In Imagining Bosnian Muslims in Central Europe. Representations, Transfers and Exchanges, ed. František Šístek, 170–193. New York: Berghahn Books.
Miljić, Marijan. 2009. „Smail aga između stvarnosti i legende“. Matica: časopis za društvena pitanja, nauku i kulturu 49 (3): 181–192.
Mulavdić, Vedad. 2019. „Motiv smrti Smail-age Čengića u bošnjačkoj preporodnoj književnosti“. Godišnjak Bošnjačke zajednice kulture „Preporod“ 10 (39): 422–442.
Nedić, Vladan. 1981. Vukovi pevači, Novi Sad: Matica srpska.
Pavlović, Aleksandar. 2014. Epika i politika. Nacionalizovanje crnogorske usmene
tradicije u prvoj polovini XIX veka. Beograd: XX vek.
Pavlović, Aleksandar & Srđan Atanasovski. 2016. “From Myth to Territory: Vuk Karadžić, Kosovo Epics and the Role of Nineteenth-Century Intellectuals in Establishing National Narratives”. Hungarian Historical Review 5 (2): 357–376.
Pavlović, Aleksandar. 2019. Imaginarni Albanac: simbolika Kosova i figura Al- banca u srpskoj kulturi. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Pešić, Radmila. 1967. ,,Stariji sloj pesama o uskocima“. Anali Filološkog fakulteta 7: 49–65.
Pešut, Petar. 1989. Ratničko patrijarhalna anegdota. Beograd: Naučna knjiga. Petričević, Marko. 1964. „Lik Smail-age Čengića“. Naše more: znanstveni časopis za more i pomorstvo 11 (5): 277–279.
Protrka Štimec, Marina. 2017. „Prirodno pravo i Smrti Smail-age Čengića:
Mažuranićev ’Fuit Tyrannus’“. Umjetnost riječi LXI (3–4): 181–199. Zlatković, Branko. 2007. „Usmena narodna anegdota”. Književnost i jezik 54 (3/4):
281–289.
Živančević, Milorad. 1988. Ivan Mažuranić. Novi Sad: Matica srpska; Zagreb: Globus.

Sources
Detelić, Mirjana & Branislav Tomić. 2010. Epska narodna poezija. http://monumentaserbica.branatomic.com/epp/ (Accessed February 20, 2021).
ILN 1840. “Bosna i Hercegovina”. Ilirske narodne novine. 11. November 1840. 92 (VII): 365–366.
Karadžić, Vuk Stefanović. 1986. Srpske narodne pjesme, knj. 4, Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića, Vol. VII, Beograd: Prosveta.
Mažuranić, Ivan. 1979 [1846]. Smrt Smail-age Čengića. Sabrana djela Ivana Mažuranića, Svezak I, Zagreb: Sveučilišna naklada Liber.
Mažuranić, Ivan. 1925. The Death of Smail Aga. Redndered into English by J. W. Wiles. London: G. Allen & Unwin.
Nedić, Vladan & Živomir Mladenović. 1974. Srpske narodne pjesme iz neobjavlje- nih rukopisa Vuka Stef. Karadžića. Knjiga 4. Pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Počić, Orsat (aka Pucić, Medo). 1849. „Žalosna smrt Smaji-age Čengića“. In: Dubrovnik: cviet narodnog književstva (1849), ed. Orsat Počić, vol. I: 247-260. Dubrovnik: Tijeskom Martenikoviem.
Popović, Lazo. 1912. Pogibija Smail-age Čengića. Cetinje: Državna štamparija.
SD 1845. „Smrt Čengića Smail-age“. Srbsko-dalmatinski magazin 10: 141–147. Zadar: Braće Battara.
Објављено
28.05.2021.
Како цитирати
PAVLOVIĆ, Aleksandar. Крвожедни тиранин или праведни господар? Смаил-ага Ченгић у књижевности и усменој традицији. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 69, n. 1, p. 109–124, may 2021. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/950>.
Датум приступа: 16 oct. 2021