Османска владајућа елита у Смедеревском санџаку у 18. веку

ДОИ: https://doi.org/10.2298/GEI2003661P УДК 94(497.1)"17" Оригинални научни рад

Сажетак

Транзициони период Османског царства (17–18. век) условио је промене организације власти, које су се најснажније осетиле на периферији империје. Процес децентрализације, на простору османског Балкана, био је најснажнији током 18. века. Традиционалне надлежности политичких и друштвених актера у градовима мењане су и прилагођаване новој реалности, изнедривши нову локалну елиту, руковођену сопственим интересима. Владајућа, муслиманска елита, постепено се удруживала, формирајући политичке савезе ради стицања моћи и новца, а политички сукоби су постајали обележје ових промена. Припадност старој повлашћеној класи стицањем статуса аскера – било доласком на јаничарске спискове било добијањем тимара и остваривањем статуса спахија – више није представљало гаранцију елитног статуса. Нова елита је своје позиције стицала захваљујући политичким везама с локалном или централном влашћу. Статус јој је све више током 18. века обезбеђивала финансијска моћ, која је остваривана захваљујући трговини, новчаним позајмицама или прикупљању пореза и није зависила од легалности самих економских подухвата. Такође, блиски односи с носиоцима власти представљали су сигуран пут ка статусу елите. Појава нове владајуће елите и начин њене социјалне и политичке промоције нису истоветни процеси, чак ни у околним провинцијама. Улога муселима, капетана или војвода зависила је од карактера османске управе у провинцији (санџаку), због чега студије случаја доприносе сагледавању укупне организације османске локалне власти.
Кључне речи: Османско царство, Смедеревски санџак, 18. век, доба транзиције, елите, ајани, муселими, војводе, мухафизи, кадије

Reference

Adanir, Fikret. 2002. “Woywoda”. In The Encyclopaedia of Islam: New Edition, eds. P. Bearman & T. Bianquis & C. Bosworth & E. Donzel & W. van Heinrichs. Vol. XI: W–Z. Leiden: Brill.
Aksan, Virginia H. 1999. “Ottoman Military Recruitment Strategies in the Late Eighteenth Century”. In Arming the State: Military Conscription in the Middle East and Central Asia 1775–1925, ed. Erik Zürcher, 21–39. London: I. B. Taurus & Palgrave Macmillan.
‘Ali Abou-el-Haj, Rifa’at. 2005. Formation of The Modern State. The Ottoman Empire, Sixteenth to Eighteenth Centuries. New York: Syracuse University Press.
Amedoski, Dragana. 2019. „Žena u ulozi naslednice u osmansko doba: primer žene muslimanke na Centralnom Balkanu (17‒18. vek)“. Glasnik Etnografskog
instituta SANU 67 (2): 325–338.
Anastasopoulos, Antonis, Stefanos Poulios & Yannis Spyropoulos. 2019. “The Spread of Çiftliks (Large Estates) in the Eighteenth-Century Ottoman Balkans: The Case of the District of Veroia”. In History, Culture and Research, eds. Dumitru Cătălin Rogojanu & Gherghina Boda. Vol. III, 90–109. Târgovişte: Cetatea de Scaun.
Bojanić Lukač, Dušanka & Suzana Đorđević. 1984. „Razvoj lokalne gradske uprave na Balkanu od XV do XIX veka“. U Gradska kultura na Balkanu (XV‒XIX vek), prir. Radovan Samardžić, 59‒84. Beograd: Balkanološki institut SANU.
Çakır, Baki. 2003. Osmanlı Mukatаa Sistemi (XVI-XVIII. Yüzyıl). İstanbul: Kitabevi.
Dankoff, Robert. 1991. The Intimate Life of an Ottoman Statesman: Melek Ahmed Pasha (1588–1662). New York: State University of New York Press.
Đurđev, Branislav. 1949. „O knezovima pod turskom upravom“. Istorijski časopis 1: 132–166.
Faroqhi, Suraiya. 2009. Sultanovi podanici. Kultura i svakodnevica u Osmanskom carstvu. Zagreb: Golden marketing & Tehnička knjiga.
Fotić, Aleksandar. 2017. “Tracing the Origin of a New Meaning of the Term Re’āyā in the Eighteenth Century Ottoman Balkans”. Balcanica. Annuaire de l՚Institut des Études Balkaniques XLVIII: 55–66.
Gara, Eleni. 2005. “Moneylanders and Landowners: In Search of Urban Muslim Elites in the Early Modern Balkans”. In Provincial Elites in the Ottoman Empire, ed. Antonis Anastasopoulos, 135–147. Rethymno: Crete University Press.
Gradeva, Rossitsa. 1999. “The Activities of a Kadi Court in Eighteenth Century Rumeli: The Case of Hacioğlu Pazarcık”. Oriente Moderno. Nuova Serie, Anno 18. 79 (1): 177–190.
Gradeva, Rossitsa. 2006. “Osman Pazvantoğlu of Vidin: Between Old and New”. In The Ottoman Balkans, 1750–1830, ed. Frederick Anscombe, 115–173. Princeton: Markus Wiener.
Hadžijahić, Muhamed. 1952–1953. „Hamzevije u svjetlu poslanice užičkog šejha“. Prilozi za orijentalnu filologiju 3–4: 215–229.
Hathaway, Jane. 1997. The Politics of Households in Ottoman Egypt: The Rise of Qazdağlis. Cambridge: University Press.
Ivanova, Svetlana. 2005. “Varoş: The Elites of the Reaya in the Towns of Rumeli, Sevententh-Eighteenth Centuries”. In Provincial Elites in the Ottoman Empire, ed. Antonis Anastasopoulos, 227–240. Rethymno: Crete University Press.
Koçi Bey. 1972. Koçi Bey Risalesi. Hzr. Zuhuri Danışman. İstanbul: Mili Eğitim Bakanlığı.
Korić, Elma. 2012. „Pratnja bosanskog sandžakbega Ferhad-bega Sokolovića“. Prilozi za orijentalnu filologiju 61: 351–368.
Krešić, Ognjen & Miroslav Pavlović. 2020. „Institucija kolektivnog jemstva (kefalet) u osmanskoj pravnoj teoriji i praksi tokom tranzicionog doba“. Zbornik Matice srpske za društvene nauke 174: 167–183.
Kütükoğlu, Mübahat S. 1994. “Defterdar”. In Türkiye Diyanet Vakfı İslâm Ansiklopedisi 9, eds. Tayyar Altıkulaç İsmail Erünsal, Hayreddin Karaman, Bekir Topaloğlu & M. Saim Yeprem, 94–96. Ankara: Türkiye Diyanet Vakfı.
Laiou, Sophia. 2014. “Patronage Networks in The Aegean Sea: and of the 18th – beginning of the 19th Century”. In New Trends in Ottoman Studies, ed. Marinos
Sariyannis, 413–423. Rethimno: University of Crete.
Mušić, Omer. 1951. „Poslanica šejha Muhameda Užičanina beogradskom valiji Muhamed-paši“. Prilozi za orijentalnu filologiju 2: 185–194.
Nenadović, Prota Mateja. 2005. Memoari. Beograd: Narodna knjiga & Politika.
Oğuzoğlu, Yusuf. 1994. “Dizdar”. In Türkiye Diyanet Vakfı İslâm Ansiklopedisi 9, eds. Tayyar Altıkulaç İsmail Erünsal, Hayreddin Karaman, Bekir Topaloğlu & M. Saim Yeprem, 480–481. Ankara: Türkiye Diyanet Vakfı.
Ortaylı, İlber. 2010. Türkiye Teşkilat ve İdare Tarihi. Ankara: Cedid Neşriyat.
Özcan, Abdülkadir. 2002. “Köprülüzade Numan Paşa”. In Türkiye Diyanet Vakfı İslâm Ansiklopedisi 26, eds. Tayyar Altıkulaç İsmail Erünsal, Hayreddin Karaman, Bekir Topaloğlu & M. Saim Yeprem, 265–267. Ankara: Türkiye Diyanet Vakfı.
Özcan, Abdülkadir. 2013. “Zabit”. In Türkiye Diyanet Vakfı İslâm Ansiklopedisi 44, eds. Tayyar Altıkulaç İsmail Erünsal, Hayreddin Karaman, Bekir Topaloğlu & M. Saim Yeprem, 60–61. Ankara: Türkiye Diyanet Vakfı.
Pakalın, Mehmet Zeki. 1993. Osmanlı Tarih Deyimleri ve Terimleri Sözlüğü, C. III, İstanbul: Mili Eğitim Bakanlığı Yayınları.
Pavlović, Miroslav. 2017. Smederevski sandžak 1739–1788. Vojno-administrativno uređenje. Novi Sad: Matica srpska.
Pavlović, Miroslav & Ognjen Krešić. 2019. „Muslimansko stanovništvo Beograda u 18. veku“. Antropologija 19 (3): 15–38.
Piterberg, Gabriel. 2003. An Ottoman Tragedy. History and Historiography at Play. Berkeley & Los Angeles & London: California University Press.
Sadat, Deena R. Sept. 1972. “Rumeli Ayanlari: The Eighteenth Century”. The Journal of Modern History 44 (3): 346–363.
Sućeska, Avdo. 1959. „Mjesto muteselima u lokalnoj upravi do tanzimata (Prilog izučavanju lokalne uprave u našim zemljama za vrijeme Turaka)“. Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu 7: 295–315.
Sućeska, Avdo. 1960–1961. „Promjene u sistemu izvanrednog oporezivanja u Turskoj u XVII vijeku i pojava nameta tekalif-i şakka“. Prilozi za orijentalnu filologiju X–XI: 75–112.
Sućeska, Avdo. 1962. „Vilajetski ajani (prilog izučavanju organizacije turske vlasti u našim zemljama)“. Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine XIII: 167–198.
Sućeska, Avdo. 1965. Ajani: Prilog izučavanju lokalne vlasti u našim zemljama za vrijeme Turaka. Sarajevo: Naučno društvo SR Bosne i Hercegovine.
Šabanović, Hazim. 1956. Turski izvori o Srpskoj revoluciji 1804. Knjiga 1, Spisi Carske kancelarije 1789–1804. Beograd: Istorijsko društvo N. R. Srbije.
Šabanović, Hazim. 1968–1969. „Bosanski divan. Organizacija i uređenje centralne zemaljske uprave u Bosni pod turskom vlašću do kraja XVII stoljeća“. Prilozi za orijentalnu filologiju XVIII–XIX: 9–45.
Tezcan, Baki. 2020. The Second Ottoman Empire. Political and Social Transformation in the Early Modern World. Cambridge: Cambridge University Press.
Todorov, Nikolay. 1972. Balkanskiyat grad XV-XIX vek. Socio–ikonomičesko i demografsko razvitie. Sofia: Nauka i izkustvo.
Tričković, Radmila. 1970. „Čitlučenje u Beogradskom pašaluku u XVIII veku“. Zbornik Filozofskog fakulteta XI (1): 525–549.
Tričković, Radmila. 1971а. „Spisak muhafiza Beograda od 1690. do 1789. godine“. Istorijski časopis XVIII: 297–328.
Tričković, Radmila. 1971б. „Leskovac i okolina u XVIII veku (1683–1804)“. Leskovački zbornik XI: 5–23.
Tričković, Radmila. 1979. „Ćuprija i Srednje Pomoravlje do Prvog srpskog ustanka“. U Boj na Ivankovcu 1805. godine, prir. Vaso Čubrilović, 85–169. Ćuprija & Beograd: SIZ kulture Skupštine opštine Ćuprija & SANU.
Üzünçarşılı, İsmail Hakkı. 1988. Osmanlı Devleti Teşkilâtında Kapukulu Ocakları. Cilt 1–2. Ankara: Türk Tarih Kurumu.
Zens, Robert. 2012. “In the Name of the Sultan: Haci Mustafa Pasha of Belgrade and the Ottoman Provincial Rule in the Late 18th Century”. International Journal of Middle East Studies 44 (1): 129–146.
Zilfi, Madeline C. 2008. Dindarlık Siyaseti Osmanlı Uleması: Klasik Dönem Sonrası 1600–1800. Ankara: Birleşik Yayınevi.

Sources:
Osmanski arhiv Predsedništva vlade. Istanbul (Başbakanlık Osmanlı Arşivi, BOA):
Bab-ı Asafi, Divan-i Hümayun Sicilleri, Rumeli Ahkam Defterleri (BOA. A.DVNS. AHKR. d. No/Hüküm No.): 3/820, 3/890, 20/791, 25/196, 25/1193, 26/32, 38/639, 39/323, 40/343, 40/693, 41/66, 41/230, 41/355, 42/416, 42/438, 42/668, 45/325, 50/278, 50/328, 50/664, 50/736, 53/385.
Bab-ı Defteri, Başmuhasebe, Belgrad Hazinesi (BOA. D. BŞM. BLH. Dosya/Gömlek Sıra No.): 6/66; 6/82.
Muzej Srpske Pravoslavne Crkve Beograd. Turska dokumenta (МСПЦ. ТД.) br. 8378.
Објављено
20.01.2021.
Како цитирати
PAVLOVIĆ, Miroslav. Османска владајућа елита у Смедеревском санџаку у 18. веку. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 68, n. 3, p. 661–682, jan. 2021. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/930>.
Датум приступа: 07 mar. 2021