Антрополошка анализа културних представа о Србији и Европској унији страних држављанки Европске уније које живе у Београду

DOI: https://doi.org/10.2298/GEI1803525B УДК 39:792:314.7.745.3-054.72(497.11) Оригинални научни рад

  • Marija Brujić (Serbia) Институт за етнологију и антропологију, Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета – Универзитет у Београду
    marija.brujic@f.bg.ac.rs

Сажетак

У раду се истражује европеизација свакодневног живота у Србији на микронивоу такo
што се комбинује приступ о културним представама, преузет из когнитивне теорије са
анализом животних прича из студија миграција. Анализирани су резултати дубинског
полуструктурисаног интервјуа са осам држављанки земаља Европске уније (Аустрија,
Велика Британија, Грчка, Естонија, Немачка, Словенија, Француска и Финска) које су
изабрале да живе у Србији, тачније у Београду, од краја 1999. године. Циљ рада је да
укаже на различите културне вредности и употребу различитих културних стратегија
које примењују држављанке ЕУ које живе у Србији. У светлу „одлива мозгова“ и
проблема да многи млади људи не виде своју будућност у Србији, разлози испитаница
да живе у Србији и њихова перцепција Европске уније и свакодневног живота могу да
представљају предмет нових културних и миграцијских политика у Србији. Примарна
предност у Србији за испитанице представља висок квалитет живота. То се односи на
поседовање слободног и неорганизованог времена које им омогућава да се више
друже него што би то било могуће у земљама ЕУ. Међутим, многе виде предности у
евроинтеграцијама Србије као што су: увођење прописа о заштити животне средине,
пораст квалитата здравственог, законодавног и образованог система и ефикаснија
борба против корупције. Са друге стране, могуће мане су експлоатација домаћег
тржишта, губитак слободе одлучивања или пораст корупције у државном врху.



Кључне речи: европеизација свакодневног живота у Србији, културне представе,
држављанке ЕУ, Европска унија

Reference

Antonijević, Dragana. 2011. „Gastarbajter kao liminalno biće: konceptualizacija
kulturnog identiteta.“ Etnoantropološki problemi 6 (4): 1013–1033.
Antonijević, Dragana. 2013. Stranac ovde – stranac tamo. Antropološko
istraživanje kulturnog identiteta gastarbajtera. Beograd: Srpski genealoški
centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
Bennardo, Giovanni and David B. Kronenfeld. 2011. “Types of Collective Representations:
Cognition, Mental Architecture, and Cultural Knowledge”. In A
Companion to Cognitive Anthropology, eds. David B. Kronenfeld, Giovanni
Bennardo, Victor C. de Munck, and Michael D. Fischer, 82–111.
Malden, MA: Wiley-Blackwell.
Blagojević, Gordana. 2014. „Udruženje srpsko-grčkog prijateljstva 'Kantakuzina' iz
Smedereva: program, ideje i strategije.“ Etnološko-antropološke sveske 24:
13–23.
Blagojević, Gordana. 2015. „Povratak u Srbiju: životne priče remigranata iz SAD
od početka 21. veka do danas.“ Glasnik Etnografskog instituta SANU
LXIII (3): 609–622.
Bobić, Mirjana i Milica Vesković Anđelković. 2016. „Profil i stavovi potencijalnih
migranata iz Srbije.“ Glasnik Etnografskog instituta SANU 64 (3): 469-
491.
Brujić, Marija. 2015a. „'Tako blizu, a tako daleko': kulturne predstave o
evrointegracijama Srbije među iseljenicima u Ljubljani.“ Etnološkoantropološke
sveske 25 (14): 7–28.
Brujić, Marija. 2015b. „Da li je 'princeza gola'? Kulturne predstave iseljenika u
Beču o evrointegracijama Srbije.“ Antropologija 15 (3): 23–46.
Brujić, Marija. 2016a. Evropeizacija u Srbiji početkom XXI veka. Antropološka
analiza sociokulturnih promena u periodu evrointegracija. Beograd:
Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, Centar za antropologiju javnih i praktičnih politika i Dosije
studio.
Brujić, Marija. 2016b. „'Kada se venčaš sa Srbinom, onda nemaš nikakve
probleme'. Stranci u Srbiji – uvod u antropološku analizu.“ Stanovništvo 54
(2): 105–125.
Brujić, Marija. 2017. „EU Integration and the Serbian Orthodox Christianity: Socioanthropological
Perspectives.“ Journal for the Study of Religions and Ideologies
16 (47): 32–46.
Brujić, Marija. 2018. Kulturne predstave o Evropskoj uniji i evrointegracijama
Srbije među pripadnicima srpske dijaspore u Gracu. Beograd: Odeljenje za
etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i
Dosije studio.
Čapo Žmegač, Jasna. 2008. „Parochial Transnationals: Being of Croatian Descent
in Germany.“ In Dynamics of National Identity and Transnational Identities
in the Process of European Integration, ed. Elena Marushiakova, 323–
338. Newcastle: Cambridge Scholars Publishing.
Čapo, Jasna i Petra Kelemen. 2017. “Zagreb očima međunarodnih migranata:
značenja, potencijali i (re)skaliranja grada.” Studia ethnologia Croatica 29:
251–277.
European Political Co-operation. 1988 [1973]. „Declaration on the European Identity.“
Federal Republic of Germany, Bonn: Press and Information Office,
48–54. Pristupljeno 01. novembra 2010.
http://aei.pitt.edu/4545/01/epc_identity_doc.pdf
Grillo, Ralph. 2007. „Betwixt and Between: Trajectories and Projects of Transmigration.“
Journal of Ethnic and Migration Studies 33 (2): 199–217.
Izrael, Mark i Ijan Hej. 2012. Etika istraživanja u društvenim naukama. Beograd:
Službeni glasnik.
Jansen, Stef. 2015. Yearnings in the Meantime. Normal Lives’and the State in a Sarajevo
Apartment Complex. New York and Oxford: Berghahn Books.
Obad, Orlanda. 2011. “Balkan lights: O promjenama u predodžbama o Zapadu i
Balkanu u Hrvatskoj”. U Horror – Porno – Ennui: kulturne prakse postsocijalizma,
ur. Ines Prica i Tea Škokić, 9-29. Zagreb: Nova etnografija.
Obad, Orlanda. 2012. "Europljani poput nas: društvena percepcija Europske unije u
Hrvatskoj.” Autsajderski fragmenti: časopis za kulturu, umjetnost i znanost
7 (14): 7–47.
Petrović, Tanja. 2009. A Long Way Home: Representations of the Western Balkans
in Political and Media Discourses. Ljubljana: Peace Institute.
Radović, Srđan. 2009. Slike Evrope. Istraživanje predstava o Evropi i Srbiji na
početku XXI veka. Beograd: Etnografski institut SANU.
Rot, Klaus. 2012. Od socijalizma do Evropske unije. Ogledi o svakodnevnom životu
u jugoistočnoj Evropi. Beograd: Biblioteka XX vek.
Shore, Cris. 1993. „Inventing the 'People’s Europe': Critical Approaches to European
Community 'Cultural Policy'.“ Man 28 (4): 779–800.
Somers, Margaret R. 1994. „The Narrative Constitution of Identity: A Relational
and Network Approach.“ Theory and Society 23: 605–649.
Todorova, Marija. 2006. Imaginarni Balkan. Beograd: XX vek.
Vasiljević, Jelena. 2016. Antropologija građanstva. Beograd: Mediterran
Publishing d.o.o.
Velikonja, Mitja. 2007. Evroza. Kritika novog evrocentrizma. Beograd: XX vek.
Žikić, Bojan. 2013. Slike u izlogu. Kulturne predstave o Evropskoj uniji kao
sredstvo opisivanja paralelne stvarnosti stanju u Srbiji 1991–2011.
Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Filozofskog fakulteta.

Извори
European Union. 2018. „Countries.“ Pristupljeno 05. marta 2018.
https://europa.eu/european-union/about-eu/countries_en#tab-0-1
„Holanđanka iz Niša o životu u Srbiji: Dobili ste ovu zemlju za džabe od Boga.“
2017. Kurir, 24. januar. Pristupljeno 19. februara 2018.
http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2648593/holandanka-iz-nisa-o-zivotu-usrbiji-
dobili-ste-ovu-zemlju-za-dzabe-od-boga
Filipović, Miomir. 2018. „Došli iz Londona da žive u srpskom selu.“ Politika, 16.
januar.

Примљено / Received: 11. 04. 2018.
Прихваћено / Accepted: 30. 10. 2018.
Објављено
30.01.2019.
Како цитирати
BRUJIĆ (SERBIA), Marija. Антрополошка анализа културних представа о Србији и Европској унији страних држављанки Европске уније које живе у Београду. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 66, n. 3, p. 525-546, jan. 2019. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/763>.
Датум приступа: 24 aug. 2019
Секција
Тема броја