Уметници и уметност Србије ван српских граница

DOI: https://doi.org/10.2298/GEI1803511J 314.7:7/8(=163.41) Прегледни рад

Сажетак

Истраживачко интересовање овог рада усмерено је на добровољна кретања ликовних
уметника из Србије у земље Западне Европе, у периоду од шездесетих година
двадесетог века до данас. Уметници, испровоцирани постојећим стањем „ограничења
од стране државе‟, а касније и стањем „цепања државе Југославије”, били су
подстакнути да потраже бољу дестинацију за развијање и усавршавање сопственог
стваралачког израза, а то нису могли да остваре у жељеној мери у земљи из које су
дошли. Заједнички живот уметника миграната и уметника староседелаца, преплитање
њихових различитих култура, размишљања и ликовних рукописа, резултирало је
формирањем нових уметничких идентитета. Интегрисање уметника и њихових
породица у различитим културним, друштвеним и религиозним срединама, те
трансформација њиховог ликовног стваралаштва, отварају нове теме у процесу
сагледавања процеса миграција. Визуелни наративи уметника-миграната носталгично
бележе етнографске записе, средњовековне мотиве, поетски интимизам Србије, што
потврђује да су уметници били срцем и душом у својој земљи, без обзира на то где су
стварали и у којој земљи су живели. Својим деловањем они су пружали међународни
ликовни допринос, што су показала бројна признања и јавна излагања њихових дела у
иностранству и у Србији. Овај рад има циљ да подстакне одговорне институције и
појединце на успостављање актуелне политике која би се бавила одржавањем веза са
уметничком дијаспором, у циљу изградње моста сарадње и размене искустава између
уметника који стварају у нашој земљи са уметницима који стварају у иностранству,
ради остваривања концентричне стваралачке споне. Ликовно стваралаштво уметника-
миграната, без обзира на то да ли је транспоновано, реалистично или апстрактно,
обојено је елементима наше националне културе, тако да су уметници, стварајући
своја дела, постали културни амбасадори своје изворне земље.



Кључне речи: миграције, уметност, уметник, биографија, визуелни наратив, ликовни
идентитет

Reference

Bijak, Jakub. 2006. Forecasting International Migration: Selected Theories,
Models and Methods, Warsaw: Central European Forum for Migration
Research in Warsaw - Cefmr Working Paper.
Bolčić Silvano, Anđelka Milić. 2002. Srbija krajem milenijuma: Razaranje društva,
promene i svakodnevni život. Beograd: Institut za sociološka istraživanja
Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Ćirić, Sonja. 2012. “Čitač Duše.” Vreme, br 1115. Pristupljeno 11. januara 2018.
hhttp://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1052949
Gligorijević, Milo. 2002. Ulica Bate Mihailovića: razgovori o životu i slikarstvu.
Beograd: Edicija NIN.
Grečić Vladimir, Vlastimir Matejić, Đuro Kutlača, Obrad Mikić. 1996. Migracije
visokostručnih kadrova i naučnika iz SR Jugoslavije. Beograd: Savezno
ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu, Institut „Mihajlo Pupin‟ –
Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije, Institut za međunarodnu
politiku i privredu.
Grečić, Vladimir. 1998. Jugoslovenske spoljne migracije. Beograd: Savezno
ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Institut za međunarodnu politiku i
privredu, Savezni zavod za tržište rada i migracije.
Grupa autora. 1989. Slikarstvo Milorada Bate Mihailovića. Beograd: Galerija
SANU 64.
Merenek, Lidija. 2001. Ideološki modeli: Srpsko slikarstvo 1945–1968. Beograd:
Beopolis.
Trifunović Lazar. 1973. Srpsko slikarstvo 1900 – 1950. Beograd: Nolit.
Vujović, Sreten. 2002. „Urbane promene u Srbiji.“ U Srbija krajem milenijuma:
razaranje društva, promene i svakodnevni život, ur. S. Bolčić i A. Milić.
Beograd: ISI FF.

Примљено / Received: 11. 04. 2018.
Прихваћено / Accepted: 30. 10. 2018.
Објављено
30.01.2019.
Како цитирати
JOVIČIĆ (SERBIA), Petrija. Уметници и уметност Србије ван српских граница. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 66, n. 3, p. 511-523, jan. 2019. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/762>.
Датум приступа: 20 feb. 2019
Секција
Тема броја