Уметници и уметност Србије ван српских граница

DOI: https://doi.org/10.2298/GEI1803511J 314.7:7/8(=163.41) Прегледни рад

Сажетак

Истраживачко интересовање овог рада усмерено је на добровољна кретања ликовних
уметника из Србије у земље Западне Европе, у периоду од шездесетих година
двадесетог века до данас. Уметници, испровоцирани постојећим стањем „ограничења
од стране државе‟, а касније и стањем „цепања државе Југославије”, били су
подстакнути да потраже бољу дестинацију за развијање и усавршавање сопственог
стваралачког израза, а то нису могли да остваре у жељеној мери у земљи из које су
дошли. Заједнички живот уметника миграната и уметника староседелаца, преплитање
њихових различитих култура, размишљања и ликовних рукописа, резултирало је
формирањем нових уметничких идентитета. Интегрисање уметника и њихових
породица у различитим културним, друштвеним и религиозним срединама, те
трансформација њиховог ликовног стваралаштва, отварају нове теме у процесу
сагледавања процеса миграција. Визуелни наративи уметника-миграната носталгично
бележе етнографске записе, средњовековне мотиве, поетски интимизам Србије, што
потврђује да су уметници били срцем и душом у својој земљи, без обзира на то где су
стварали и у којој земљи су живели. Својим деловањем они су пружали међународни
ликовни допринос, што су показала бројна признања и јавна излагања њихових дела у
иностранству и у Србији. Овај рад има циљ да подстакне одговорне институције и
појединце на успостављање актуелне политике која би се бавила одржавањем веза са
уметничком дијаспором, у циљу изградње моста сарадње и размене искустава између
уметника који стварају у нашој земљи са уметницима који стварају у иностранству,
ради остваривања концентричне стваралачке споне. Ликовно стваралаштво уметника-
миграната, без обзира на то да ли је транспоновано, реалистично или апстрактно,
обојено је елементима наше националне културе, тако да су уметници, стварајући
своја дела, постали културни амбасадори своје изворне земље.

Кључне речи: миграције, уметност, уметник, биографија, визуелни наратив, ликовни
идентитет