Архивска истраживања и њихов значај за етнологију

Сажетак

Ако су некада манастири и цркве били главни центри у којима су се чували примарни извори, развојем друштва ту улогу су већ давно, поготово у развијеним земљама преузеле за то специјализоване институције – архиви. Архиви су данас интердисциплинарне установе, савремене, истовремено окренуте култури, управи, науци, школству-образовању. Можда максима да је сваки онај који зна где се налазе подаци за науку, веома близак да њоме и овлада (Qui scit ubi scientia, proximus habenti est) најверније одражава спојивост рада архивиста и истраживача у науци. На примерима више аутора-етнолога, који су се у свом научном раду ослањали на архивске изворе, сазнајемо димензију и улогу ових извора за етнологију. Чињеница је да се писаним изворима ове врсте, нарочито оним из ранијих векова, у поређењу са подацима који се прикупљају путем анкета или интервјуа, посвећује све мање пажње.