Новији турски мигранти у Србији и улога Друштва српско-турског пријатељства

UDK: 314.15(=512.161)(497.11)"2007" 392.7:061(=163.41):(=512.161)(497.11)

Сажетак

У раду се посматра популација новијих турских миграната који живе на територији Србије. Разматра се структура миграната, мотиви који су допринели да изаберу баш Србију као земљу у којој живе и проблеми са којима се суочавају у свакодневном животу. Према подацима добијеним у априлу 2007. године у амбасади Републике Турске у Београду, у Србији борави око 150 турских држављана. То су углавном бизнисмени који сами бораве у Србији, док су им породице у Турској. Према слободним проценама турског амбасадора, у Србији живи око 1.000 грађана турског порекла, док на Косову и Метохији живи око 30.000 Турака. Нико од представника званичних институција није знао да саопшти тачан број турских држављана на Косову и Метохији. Тренутно стање на Косову и Метохији не дозвољава обављање теренских истраживања на том подручју, тако да ћу се у овом раду бавити претежно Турцима који живе на територији уже Србије.

Постоји мишљење да главни разлог због којег Турци не инвестирају у Србију јесу визе које они морају да набаве уколико желе да уђу на нашу територију, као и бројна документација која је у Србији неопходна при покретању бизниса. Међутим, у Привредној комори Србије не слажу се са тим да су визе проблем. Сматрају да су Турци превасходно окренути сарадњи са Европском Унијом, а тек онда са земљама ван ЕУ. У Министарству за економске односе са иностранством Републике Србије, такође, сматрају да визе нису проблем, јер последњих година, упркос визном режиму, расте извоз из Турске у Србију.

По питању полне структуре миграната, међу Турцима који су дошли у последњих десетак година преовладавају мушкарци. Ако су и ожењени, породице су им у Турској. Кажу да је женама тешко да се уклопе. Мужеви проводе већи део дана на послу. Оне су саме, а у својој отаџбини су навикле  да у преподневним часовима имају друштво за кафу. Не знају језик, тако да им је тешко да склопе пријатељство у новој средини. Из тог разлога се многе одлучују да се врате у Турску. То за последицу има да су и мужеви приморани да заврше своје послове пре предвиђеног рока и врате се у Турску.

Сви испитаници се слажу да Срби и Турци имају доста предрасуда једни о другима. Оне потичу из њиховог међусобног непознавања. Један од начина превазилажења предрасуда јесте оснивање Друштва српско-турског пријатељства под називом „Инат“. Друштво је основано крајем 2004. године, а представља облик институционализоване интеракције припадника различитих народа. Процедура за званично оснивање трајала је дуго, па је и назив настао током покушаја да се ствар озваничи. Немајући помоћ ниједне владе, основали су удружење из ината. Инат је био једини ресурс са којим су могли да крену. Повремену материјално-финансијску подршку имају од донатора.

Турска нема свој културни центар у Србији. Неко би могао помислити да је ислам препрека. Међутим, Исламска Република Иран има свој култруни центар у Београду од 1991. године и остварује изузетне програме којима промовише своју земљу. Друштво српско-турског пријатељства „Инат“ основано је на иницијативу српске стране. Постојање таквог друштва многима изгледа зачуђујуће, с обзиром на српско-турске односе у прошлости. Међутим, ако се узме у обзир да 95% чланова Друштва српско-турског пријатељства чине Срби, може се рећи да су Срби ангажованији у ширењу турске културе од самих Турака. У сваком случају, ово Друштво, осим промовисања турске културе, има улогу и у успостављању економске сарадње са Турском. То сведочи о постојању добре воље на српској страни, што доприноси томе да, иако малобројни, турски мигранти осећају да су у савременој Србији добро прихваћени.

Кључне речи: турски мигранти, Србија, етнички идентитет, балкански менталитет, Друштво српско-турског пријатељства