Моћ категоризације: староседеоци и досељеници југоисточног Косова

UDK: 39:316.347(497.115)"2003/2006" 323.1:316.7(497.11)"2000/..."

Сажетак

Рад се заснива на теренским истраживањима обављаним у периоду од 2003. до 2006. године у избегличким центрима у Смедереву, Врању и Врањској Бањи и, in situ на подручју југиоисточног Косова: у енклави Витина, коју – осим истоимене варошице – сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач, Клокот и Могила, као и у Гњилану и околним селима (Шилово, Горње Кусце, Горњи Ливоч, Партеш, Пасјане и др.) Рад има за циљ да дâ прелиминарне резултате истраживања проблема односа Срба староседелаца и досељеника (колонизованих у периоду после 1918. године, у оквиру аграрне реформе). У фокусу разматрања су досељеници из југоисточне Србије, којима је староседелачко становништво приписивало идентитет „Шопова“.


Према друштвеноконструктивистичком приступу, идентитети су променљиви, ситуационо условљени и подложни преговарању, а у тим процесима важну улогу играју спољашња дефиниција, односи моћи и доминације. Етницитет (у зависности од друштвеног контекста, и други облици колективног идентитета) увек представља резултат интеракције континуираних процеса унутрашњег и спољашњег одређења, самоидентификације и идентификације од стране других. Спољашња дефиниција – категоризација – значајна је димензија унутрашње дефиниције (Р. Џенкинс). Рад је усмерен на сагледавање улоге спољашње дефиниције – категоризације у процесима конструисања идентитета међу припадницима српске заједнице у области југоисточног Косова. Начин на који досељеници, али у појединим ситуацијама и они који себе одређују као староседеоце на Косову, интерпретирају свој идентитет уско је повезан с тим како њих интерпретирају ови други. Усредсређеност на спољашњу дефиницију, тзв. „комшијски дискурс“ (Сикимић), омогућава продубљенији увид у динамику процеса друштвеног обликовања идентитета, и то на подручју које карактерише погранични карактер и мултиетницитет. 


Староседеоци и „Шопови“, иако истоветни по етничкој припадности (премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање), религији, језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе. Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама локалних и регионалних разлика. Локалним, односно регионалним идентитетима придаје се у појединим њиховим аспектима значај етницитета. Припадници друге групе опажају се као другачији, и то у таквој мери да се изражава бојазан да они првима могу угрозити идентитет уколико би дошло до орођавања (в. транскрипт [5]), деца из таквих бракова сматрају се мелезима и сл. Етнички идентитет представља друштвену конструкцију, али формирану на такав начин да задобија примордијалне атрибуте, односно – обични људи доживљавају га у есенцијалном и примордијаланом смислу (Прелић). Староседеоци не опажају „Шопове“ као носиоце истог етничког идентитета, јер недостаје примордијална приврженост (осећање заједништва и солидарности, које произилази из веровања у крвно сродство, заједничко порекло и сл.)


Kључне речи: Косово, Косовско Поморавље, Срби, Албанци, „Шопови“, староседеоци, досељеници, колонизација, етнички идентитет, идентификација, категоризација

Објављено
02.10.2018.
Како цитирати
(SERBIA), Sanja Zlatanović. Моћ категоризације: староседеоци и досељеници југоисточног Косова. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 56, n. 2, p. 133-147, oct. 2018. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/563>.
Датум приступа: 28 mar. 2024
Број часописа
Секција
Научни радови