ВРЕМЕ (БЕЗ) СМРТИ.Проучавање смрти у српској етнологији током друге половине 20. века

UDK: 393(497.11)"19" 316.72:393(497.11)"19" 398:2-186(497.11)"19"

Сажетак

Текст доноси аналитички приказ етнолошких радова који су током друге половине 20. века били мање или више директно посвећени проучавању смрти. Фокусирала сам се на етнолошке часописе: ГЕИ, ГЕМ, ЕП, ЕС и ЕАП, као и на поједине текстове и монографске студије, које сматрам незаобилазним када је у питању наведена тема.

Позната је чињеница да је модерно доба, донело однос према смрти умногоме различит од онога који је карактерисао раније епохе. Од појаве која је у традиционалном друштвеном миљеу ишла ,,руку под руку“ са својим антиподом – животом, представљајући нераздвојни део свих његових, како преломних, тако и свакодневних манифестација, смрт је у индустријској ери све више потискивана ка маргинама стварности, у сферу приватног, прећутаног, неконтролисаног и непризнатог. Професионализација послова у вези са смрћу, пропагирање и омасовљење кремације, ограђивање и сакривање гробаља, а затим и болесника и самртника од очију света, само су детаљи процеса који је, може се рећи, кулминирао током друге половине 20. века. Трендови у Србији, по овом питању, нису много одступали од оних на глобалном нивоу. Ипак, мора се приметити да су овде култови везани за смрт, у односу на друге обичаје животног циклуса, барем формално, најмање подлегли променама. Разлози овоме леже свакако у комплексности самог феномена смрти као вечите тајне и надахнућа религијско-магијског начина размишљања, али и у чињеници да је атеистичка идеологија била примарно антихришћанска и антицрквена, док обреде паганског карактера није доживљавала као идеолошки превише опасне. Ово је погодовало опстанку читавог комплекса традиционалних посмртних ритуала све до данашњих дана. Вероватно се у томе налази и објашњење релативно великог броја радова о смрти, који су, (с обзиром на претходно поменуте трендове) супротно очекивањима, објављени у етнолошким часописима у проучаваном периоду.

Интезитет интересовања за смрт, као и квалитет проучавања овог феномена осцилирао је током фокусираног периода. Утицај глобалних и локалних друштвених и државних идеја и процеса огледао се и на пољу антрополошког дискурса, тако да је у раду издвојено три етапе писања о смрти у модерној српској етнологији/антропологији, које, на специфичан начин говоре и о времену у коме су настале.

Кључне речи: смрт, етнологија, религија, политика, аутори