Етнолошки поглед на проблеме „продуженог детињства“

UDC: 316.356.2:316.7(497.11)"199/..." 159.922.8:316.42(497.11)"199/..."

Сажетак

Истраживања породица на територији наше земље указују на промене у породичној структури и функционалности, које се повезују са ширим друштвеним догађањима и транзицијом. Осим промена у констелацијама породица (једнородитељске породице настале услед развода, несрећа, ратова или жеље да се самостално подиже дете), са друштвено-политичком транзицијом повезује се и смањен број деце у породицама, учесталост развода, касније ступање у брак, али и враћање вишегенерацијским породицама. У периоду тразиције посебно је тешко осмостаљивање младих особа због лошег и бесперспективног положаја у коме се налази цело друштво. Највећи проблеми младих везују се за незапосленост, стамбено питање, мобилност, образовање, културу, здравље, лошу друштвену климу и неучествовање у доношењу одлука. Познато је да се у нашој култури негују јаке везе између родитеља и деце, у несигурним и тешким временима оно постају још јаче, а то се огледа у постојању јаке обавезе родитеља да подржавају своју децу током целог живота (финансијска помоћ, школовање, обезбеђивање/дељење стамбеног простора, чување и нега потомака). Тако одрасли потомци остају деца својих родитеља до касних тридесетих година живота.

Кључне речи: продужено детињство, постсоцијализам, инергенерацијски односи