Избрисани Словеније: назире ли се крај приче?
UDC: 314.116(497.4)
Сажетак
Израз ‘избрисани‘односи се на један део популације Републике Словеније који је 1992. године био избрисан из регистра њеног сталног становништва. Применом критичке анализе дискурса потврђује се теза да ‘избрисани’ нису избрисани због неких својих есенцијалистички схваћених „иманентних“ карактеристика или поступака (порекло – етничко или регионално, социјални статус, неаплицирање за словеначко држављанство у предвиђеном року), већ услед постојања дискурса о словенству који је довео до стварања и интерпретације закона којим је омогућен настанак избрисаних, али и сва каснија придавања одређених значења термину ‘избрисани‘.
Речи немају значење саме по себи, већ је оно зависно од њихове употребе. То потврђује сосировско становиште да је лингвистички знак арбитраран. Ако је арбитраран, онда није слободан. И не само зато што не може да постоји сам за себе, већ само као део система, нити само зато што јер употреба знакова није слободна ствар по себи. Сваки лингвистички знак – чим постане актуализован – постане уплетен у комплексне мреже дискурса. Неки лингвистички знаци могу да се померају по тим мрежама, а други су у потпуности зависни од надређеног дискурса, оног који их је створио. Тако ‘избрисани’ постоји као обичан придев. И тај обичан придев има слободу кретања по различитим дискурсима. ‘Избрисани’, као нешто што је део дискурса о словенству, врло тешко постаје екстензија или интензија неког другог дискурса, бар све до тренутка док се надређени дискурс не промени довољно (и отвори се да пусти ‘избрисане’ напоље, иако је и направљен зато да им не дозволи да уопште уђу у њега).
То значи да се за сада крај приче о ‘избрисанима’ не назире, упркос покушајима промене дискурса о њима. ‘Избрисани’ остају антипод некаквих Словенаца, неки реликт, нуспродукт осамостаљивања Словеније, неки варавари, неко Друго, иако се све чешће повезују са одређеним глобалнијим токовима (општа људска права, глобални социјални покрети). Разлог томе се мора тражити у равни која превазилази раван овог конкретног надређеног дискурса. Док не настане редефиниција словенства, ‘избрисани’ ће постојати.
Кључне речи: избрисани, дискурс, Словенија
Reference
Studia Humanitatis ŠKUC-FF.
Beznec, Barbara, Marta Gregorčič, Tatjana Greif, Nikolai Jeffs, Mirt Komel,
Andrej Kurnik, Katarina Majerhold, Mitja Velikonja, Boris Vezjak and
Jelka Zorn (eds.). 2007. Zgodba nekega izbrisa. Časopis za kritiko
znanosti, letnik XXXV, No. 228. Ljubljana: Študentska založba.
Cobley, Paul (ed.). 2001. Routledge Companion to Semiotics and Linguistics, London
& New York: Routledge.
Dijk, Teun A. van. 1998 (1997). The Study of Discourse. In Discourse as Structure
and Process. Discourse Studies: A Multidisciplinary Introduction, Vol. 1,
ed. Teun A. van Dijk, 1-34. London: SAGE Publications.
Feldman, Allen. 1996. On Cultural Anesthesia: From Desert Storm to Rodney King.
In The senses Still: Memory and Perception as Material Culture, ur. Nadia
Serementakis. Chicago: Iniversity of Chicago Press.
Dedić, Jasminka, Vlasta Jalušič and Jelka Zorn. 2003. Izbrisani. Organizirana
nedolžnost in politike izključevanja. Ljubljana: Mirovni inštitut. Politike.
Gregorčič, Marta. 2007. Fantomska neodgovornost ali fašizem v preoblekah. In
Zgodba nekega izbrisa. Časopis za kritiko znanosti, letnik XXXV, No. 228,
81-97. Ljubljana: Študentska založba.
Grice, Paul. 1989. Studies in the Way of Words. Cambridge & London: Harvard
University Press.
Hrastar, Mateja. 2004. Izbrisani in vsi ostali. Mladina, (27th December).
http://www.rtvslo.si/modload.php?&c_mod=rnews&op=sections&func=read&c_m
enu=1&c_id=195802&tokens=Kresal.
Jalušič, Vlasta. 2003. Organizirana nedolžnost. In Izbrisani. Organizirana
nedolžnost in politike izključevanja, Dedić, Jasminka, Vlasta Jalušič and
Jelka Zorn (eds.), 7-22. . Ljubljana: Mirovni inštitut. Politike.
Jordan, Glenn. 2005 (1997). Discourse Theory. In The Dictionary of Anthropology,
Thomas Barefield (ed.), 120-122. Oxford: Blackwell Publishing Ltd.
Kress, Gunther. 2001. Discourse. In Routledge Companion to Semiotics and Linguistics,
ed. Paul Cobley, 183. London & New York: Routledge.
Lakoff, George and Mark Johnson. 1980. Metaphors We Live By. Chicago: The
University of Chicago Press.
Marmaridou, Sophia S. A. 2000. Pragmatic Meaning and Cognition. Amsterdam /
Philadelphia: John Benjamins Publishing Company.
Mekina, Igor. 1994. Izgnani, delozirani, izbrisani. Mladina. (22nd November)
Mekina, Igor. 2007. Izbris izbrisa. In Zgodba nekega izbrisa. Časopis za kritiko
znanosti, year XXXV, No. 228, 157-170. Ljubljana: Študentska založba.
Mey, Jakob L. 1993. Pragmatics. An introduction. Oxford & Cambridge. Blackwell
Publishers.
Petöfi, János S. 1989 (1985). Lexicon. In Handbook of Discourse Analysis, Vol. 2:
Dimensions of Discourse, ed. Teun A. van Dijk, 87-101. London: Academic
Press.
Pistotnik, Sara. 2007. Kronologija izbrisa 1990-2007. In Zgodba nekega izbrisa.
Časopis za kritiko znanosti, letnik XXXV, No. 228, 204-236. Ljubljana:
Študentska založba.
Rapport, Nigel and Joanna Overing. 2000. Social and Cultural Anthropology. The
Key Concepts. London and New York: Routledge.
Ricoeur, Paul. 1994 (1978). The Rule of Metaphor. Multidisciplinary studies of the
cration of meaning in language. London. Routledge.
Saussure, Ferdinand de. 1996. Kurs opšte lingvistike. Novi Sad: Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci. Theoria.
Sever, Jani. 2004. Pol milijona ksenofobov. Mladina. (10th April).
Zaviršek, Darja. 2000. Hendikep kot kulturna travma: Historizacija podob, teles in
vsakdanjih praks prizadetih ljudi. Ljubljana: študentska založba.
Zorn, Jelka. 2003. Politike isključevanja v nastajanju slovenske državnosti. U
Izbrisani. Organizirana nedolžnost in politike izključevanja, Dedić,
Jasminka, Vlasta Jalušič and Jelka Zorn (eds.), 85-139. . Ljubljana:
Mirovni inštitut. Politike.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/503>.
Датум приступа: 20 apr. 2024
