Између фикције и збиље, између историје и мита: Медеја. Гласови Кристе Волф, Рецепција њене приче
УДК: 821.112.2.09–31 Волф К
Сажетак
Једна од најшокантнијих, најнеразумљивијих и истовремено најинспиративнијих трагедија из грчке антике јесте Еурипидова Медеја. Ова драма има богату и дугу историју адаптација које су увек представљале пресек између античког текста, са једне стране, и читања аутора/ауторки, са друге, а то је зависило од културног и политичког контекста у коме су уметници изнова ишчитавали и стварали своју Медеју. Иако већина адаптаци ја припада позоришној продукцији, за тему овог рада одабрала сам књижевно дело, роман Медеја: гласови, Кристе Волф. У првом делу бавићу се реконструкцијом античког контекста и значењем Еурипидовог текста из перспективе антропологије антике, а у другом делу ћу се посветити адаптацији Волфове: начинима на које ауторка пише своју Медеју, као и разлозима који су Волфову навели да приђе тексту управо на начин који је одабрала, главној вези између верзије Волфове и старијих верзија, као и интелектуалној и социјалној клими у којој је Медеја Кристе Волф настала. Фокус истраживања биће усмерен на ишчитавање конструкције другости, рода и родних улога, тј. на анализу њиховe конструкције – у грчкој антици, када је Еурипидова драма написана, али и у немачком тј. европском контестку краја двадесетог века у коме је Медеју изнова написала Криста Волф покушавши да преиспита и деконструише предрасуде о женама које из ових прописаних улога проистичу.
Кључне речи: Медеја, Друго, жена, странкиња, глас
Reference
Euripid. 2009. Medeja. Tri Medeje. Prev. Gordan Maričić. Beograd: Paidea, 13–61.
Volf, Krista. 2001. Medeja. Glasovi. Prev. Mirjana Milošević-Vitman. Beograd: Stubovi kulture.
Литература
Allan, William. 2002. Euripides: Medea. London: Duckworth.
Arnds, Peter. 2001. Translating a Greek Myth: Chirst Wolf’s Medea in a Contemporary Context.
Neophilologus 85. DOsI 10.1023/A:1010332619287 (Приступљено 3. 6. 2009)
Barthes, Roland. 1989. Myth today. Selected Writings, Transl. by Susan Sontag. Glasgow: Fontana
Press, 93–149.
Boedeker, Deborah. 1997. Becoming Medea, assimilation in Euripides, Medea, Essays on Medea
in Myth, Literature, Philosophy and Art, J J Clauss and S Iles Johnston, ur. Princeton:
Princeton University Press, 127–149.
Bridge, Helen. 2004. Christa Wolf’s Kassandra and Medea: Continuity and Change. German
Life and Letters, 57: 33–43.
Derrida, Jacques. 1981. Plato’s Pharmacy. Dissemination. Trans. B Johnoston. Chicago: The
University Chicago Press.
Dowden, Ken. 1997. Approaching women through myth. Women in Antiquity, R Hawely and B
Levick, ur. Izd 2. London and New York: Rutledge.
Foley, Helen. 2001. Tragic Wives: Medea’s Divided Self. Female Acts in Greek Tragedy. Princeton:
Princeton University Press, 243–272.
Freidenberg, Olga. 1997. Image and Concept: Mythopoeteic Roots of Literature, Amsterdam:
Harwood Academic Publishers.
Hall, ith, Macintosh, Fiona and Taplin, Oliver, ur. 2001. Medea in Performance 1500–2000.
Izd. 2. Legenda, Oxford.
Hall, Edith, Macintosh, Fiona. 2005. Medea in Mid-Victorian Marriage Legislation. Greek Tragedy
and the Brithis Theatre 1660–1914, Oxford: University Press.
Hazel Ruth. 1999. Electra: A Fragmented Woman. Selected Proceedings of the January Conference
1999: Theatre Ancient and Modern. The Open University, 82–90. http://www2.open.
ac.uk/ClassicalStudies/GreekPlays/Conf99/hazel.htm (Приступљено 23. 6. 2009)
O’Higgins, M. Dolores. 1997. Medea as Muse, Pindar’s Pythian 4, Medea, Essays on Medea in
Myth, Literature, Philosophy and Art, J J Clauss and S Iles Johnston, ur. Princeton: Princeton
Unversity Press, 103–127.
Holst-Warhaft, Gail. 1995. Dangerous Voices: Women’s Lament and Greek Literature. Cornwall:
T J Press Ltd.
Lefkowitz, R. Mary. 1981. Heroines and Hysterics. London: Duckworth.
Lefkowitz, R. Mary, Wellesly and Mass, ur. 1983. Influential Women. Images of Women in Antiquity,
A Cameron and A Kurht London, eds. London: Croom Helm, 46–65.
Loraux, Nicole. 1998. Mothers in Mourning. Prev. Corinne Pache. Ithaca: Cornell University
Press.
Love, N. Myra. 1991. Christa Wolf, Literature and the Conscience of History. New York: Peter
Lang.
Minister, Kristina. 1991. A Feminist Frame of the Oral History Interview. Women’s words. The
feminist practice of oral history, S. B.Gluck and D. Patai, ur. New York: Rutledge, 27–41.
Pache, Ondine Corinne. 2004. Baby and Child Heroes in Ancient Greece. Urbana: University
of Illinois Press.
Rehm, Rush. 1996. Marriage to Death: the conflation of wedding and funeral rituals in Greek
tragedy. Princeton: University Press.
Saïd, Suzane. 2002. Greeks and Barbarians in Euripides’ Tragedies: The End of Differences?.
Greeks and Barbarians, ur. Thomas Harison, оригинално објављено као Grecs et Barbares
dans les tragédies d’Euripide: le fin des différences. Ktema 9: 27–53. Edinburgh,
University Press, 62–100.
Siksu, Elen. 2006. Smeh meduze. Prev. Sanja Milutinović Bojanić ProFemina 41–42: 67–83.
Taxidou, Olga. 2001. Medea Comes Home. Medea in Performance 1500–2000 2nd edn, E Hall,
F Macintosh and O Taplin, eds. Oxford: University Press.
Taxidou, Olga. 2004. Tragedy, Modernity and Mourning. Edinburgh: University Press.
Warrington John. 1959. Introduction. Euripides: Medea. Prev. A S Way. London repr. vii-xi.
Vernant, Jean-Pierre. 1990. The God of Tragic Fiction. Myth and Tragedy in Ancient Greece Vernant,
Jean-Pierre and Vidal-Naquet, Pierre, ur. Prev. Janet Lloyd. New York: Zone Books,
181–188.
Zeitlin, Froma. 1996. Playing the Other: Gender and Society in Classical Greek Literature,
Chicago: University of Chicago Press.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/491>.
Датум приступа: 26 apr. 2024
