Пут Олимпијског пламена: Пекинг као чувар култа античке прошлости европских нација (II)
УДК: 930.85(4)”17/18”; 72/76(38); 796.032.2(091)
Сажетак
Модерне Олимпијске игре, установљене 1896. године, представљале су један од одјека вишевековне фасцинације западне Европе антиком. Феномен обожавања антике довео је до новог редефинисања прошлости европске цивилизације, до напуштања библијске приче и постепеног настајања секуларне приче коју зовемо модерном историјом, у којој су Грчка и Рим постале главне референце о пореклу. Исти процес довео је и до формирања националних држава које су, осим прављења сопствених националних историја, заједничко културно порекло виделе у античкој Грчкој. Наравно, Гали, Франци или Германи имали су мало тога заједничког са старим Грцима; модерне европске нације уједињује то измишљање слике антике и убеђење да је она извориште њиховог културног идентитета. Не само да су, на пример, Французи и Енглези, крајем 18. века веровали да воде порекло од античке Грчке, него су ту причу потом успешно „продали“ и модерним Грцима, а потом и остатку света. У вези са тиме, у овом тексту говорим о генези и трансформисању идеје о оживљавању Олимпијских игара – од настанка „мита о пореклу“, који су модерне европске националне државе нашле у античкој Грчкој, до преношења тих светиња култа прошлости у данашњу Кину, тачније – измишљања кинеског „грчког“ порекла. „Света места сећања“ европских националних држава уграђују се на овај начин у причу о прошлости и идентитету Кине, постају њена „античка“ традиција.
Кључне речи: обожавање антике, националне државе, Грчка, (нео)хеленски идентитет, Олимпијске игре.
Reference
Babić, Staša. 2008. Grci i drugi. Beograd: Clio.
Beard, Mary and John Henderson. 2001. Classical Art. From Greece to Rome. Oxford: Oxford
University Press.
Benjamin, Walter. 2009. Provinzial–Museum, Displayer 03: 9–10.
Ditchev, Ivaylo. 2002. The Eros of Identity. In Balkan as Metaphor. Between Globalization and
Fragmentation, ed. D. I. Bjelić and O. Savić. Cambridge: MIT Press.
Expos tion Universelle de 1867 (каталог), Paris 1867.
French, Howard W. 2006. Children of China’s Rich Learn How to Live Well. The New York Times, October 2, 2006.
Gavrilović, Ljiljana. 2008. Museums and Geographies of (National) Power. Гласник Етнографског института САНУ LVI(2): 37–50.
Grupa autora. 1953. Sculptures of the Parthenon. London: The British Museum.
Haskell, Francis and Nicholas Penny. 1998. Taste and the Antique. The Lure of Classical Sculpture 1500–1900. New Haven – London: Yale University Press.
Herzfeld, Michael. 1987. Anthropology Through the Looking – Glass. Critical Ethnography in
the Margins of Europe, Cambridge: Cambridge University Press.
Hitchens, Christopher. 1987. The Elgin Marbles, Should They Be Returned to Greece. London:
Chatto and Windus.
Honour, Hugh, 1968. Neo-Classicism. London: Penguin Books.
Ko je ’Goran Đorđević’? (Интервју са Г. Ђорђевићем). 2003. Prelom br. 5, god. III.
Leppmann, Wolfgang. 1971. Winckelmann. London: Victor Golancz Ltd.
Малешевић, Мирослава. 2009. Пут олимпијског пламена: Пекинг као чувар култа античке прошло сти европских нација. Гласник Етнографског института САНУ, LVII (1).
Merryman, John Henry. 1985. Thin king about the Elgin Marbles. Michigan Law Review, Vol.
83, No. 8.
Pavlićević, Dragan. 2008. Između jave i sna. Vreme, 26. VI 2008.
Pavlićević, Dragan. 2008a. Više od biznisa. Vreme, 04. IX 2008.
Philemon, T. J. 1896. The Olympic Games B. C. 776 – A. D. 1896, Second Part: The Olympic
Games in 1896. Athens – London: H. Grevel and Co.
Plumb, J. H. 1959. The Grand Tou., Horizon vol. II, no. 2.
Slapšak, Svetlana. 2007. Mala crna haljina. Eseji o antropologiji i feminizmu. Beograd: Centar
za ženske studije.
Yalouri, Еleana. 2001. The Acropolis. Global Fame, Local Claim. Oxford: Berg.
Young, David C. 1996. The Modern Olympics. Baltimore and London: The Johns Hopkins University Press.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/480>.
Датум приступа: 18 apr. 2024
