Обликовање болa: античка грчка тужбалица и њен терапеутски аспект
DOI: 10.2298/GEI1101049S UDK: 316.654:006.955(497.11) ; 316.654:271.2-564(497.11) ID: 187223820
Сажетак
У овом раду, првом дијелу опширнијег истраживања, сагледавам различите аспекте античке грчке тужбалице. Један од најважнијих аспеката тужбалице је њен исцјелитељски аспект: вербализујући, испољавајући бол и дијелећи га са другима, бол постаје подношљивији и за жену која тужи и за ожалошћени скуп. У вези са овим исцјелитељским бива и стваралачки аспект тужења: жена која тужи, тужи јер мора да испољи бол, да олакша себи и другима, но док тужи – она нешто ствара. Поред овог, очито конструктивног, стваралачко-терапеутског потенцијала, нарицаљка у себи носи и другачији, свакако мрачнији потенцијал, уколико позива на освету не мирећи се са смрћу драге особе. Дубоко укоријењена у посмртни ритуал, жалосна запијевка поштује одређена обредна правила, а ипак је и спонтани израз бола. Разматрајући ове међузависне аспекте тужбалице, осврнућу се на мјесто тужбалице у грчком обреду и у трагедији, тој врхунској грчкој умјетности и књижевности. Обредна тужбалица у античкој трагедији је, као и увијек кад се ради о грчкој култури, непресушна тема. Иако трагедија припада литерарној традицији, она је вјеродостојан извор за античку грчку обредну праксу, те је и тужбалица унутар ње – ритуална, а не само уско књижевна. У овом раду разматрани аспект тужбалице, њену терапеутску моћ, поменуће јунаци више трагедија: сузе, вапаји и ријечи упућене покојнику за њих су угодна служба, сласт, задовољство, пјесма драга и неопходна. Овај рад има свој наставак, обликовање бола у неколиким студијама случаја. Инспирисана тужбалицама црногор'- ских жена, оних које сам чула и прочитала, изнова читам Еурипидову Електру и Електру Данила Киша (у којој се огледају и Еурипидова драма и црногорски фолклор), гледам филм Електра, Михалиса Какојаниса. Електрин бол због губитка, који кроз очај води у бијес и осветољубивост, налазимо записан и екранизован: он је запретен у умјетничком дјелу, али одише фолклорним и ритуалним одликама. Из те перспективе изнова читам и једну најљепших епских пјесама, Смрт мајке Југовића, која нам говори о једној мајци која није тужила.
Кључне ријечи: античка грчка тужбалица, жена, стваралачкотерапеутски аспект, посмртни обред, γόος, θρῆνος, античка трагедија, κομμός.
Reference
Rowman&Littlefield, Oxford.
Burkert, Walter. 2007. Homo Necans: interpretacije starogrčkih žrtvenih obreda i
mitova. Preveli Nataša Filipašić i Ninoslav Zubović. Zagreb: Naklada BREZA,
67–76.
Danforth, M. Loring. 1982. The Death Rituals of Rural Greece. Princeton:
Princeton University Press.
Ђаповић, Ласта. 2009. Смрт и оностраност у клетвама. Београд:
Етнографски институт САНУ.
Ђурић, Војислав. 1940. Тужбалица у светској књижевности, Београд.
Зечевић, Слободан. 1982. „Култ мртвих код Срба“, Српска етномитологија.
Београд: Службени гласник, 2008. 381–397.
Караџић, С. Вук. 1966. Српски рјечник. (Репринт Беч, 1818), Београд, 834.
Караџић, С. Вук. 1957. Живот и обичаји народа српског. Београд, 144–197.
Loraux, Nicole. 1998. Mothers in Morning. Translated in English by Elizabeth
Trapnell Rawlings, Cornell University Press.
Љубиша, М. Стефан. 1988. Приповијести црногорске и приморске.
Београд, 174–185.
Ненадовић, Прота Љуба 1997. О Црногорцима, Подгорица, 117–132.
Partridge, Аngela. 1980. “Wild men and wailing women”, A Journal of Irish Studies.
Ó Concheanainn, T. ed., Éigse XVIII(1), 25–37.
Поповић, Тања. 2007. Речник књижевних термина. Београд: Логос Арт.
РКТ 1985. Речник књижевних термина. Уредили Зденко Шкреб и Драгиша
Живковић. Београд : Нолит.
Роде, Ервин. 1991. Psyche: Култ душе и бесмртност код Грка. Превели
Дринка Гојковић и Олга Кострешевић. Нови Сад: Издавачка књижарница
Зорана Стојановића, 136–143.
Stevanović, Lаdа. 2009. Laughing at the Funeral: Gender and Anthropology in
the Greek Funeral Rites. Belgrade: Institute of Ethnography SASA.
Frejdenberg, M. Olga. 1987. Mit i antička književnost. Prevela Radmila Mečanin.
Beograd: Prosveta.
Holst-Warhaft, Gail. 1995. Dangerous Voicesd Women’s Lament and greek
Literature. T J Press Ltd, Patsdow, Cornwall.
Шаулић, Новица. 1929. Српске народне тужбалице. Београд: Графички
институт „Народна мисао“.
Извори
Аристотел 1982. О песничкој уметности. Превео Милош Ђурић. Београд: Рад,
53.
Aristotle 1996. Aristotle's Ars Poetica, ed. R. Kassel. Oxford. Clarendon Press.
Грчки текст преузет са сајта http://www.perseus.tufts.edu.
Aeschylus 1926. Libation Bearers, Aeschylus, with an English translation by Herbert
Weir Smyth, Ph. D. in two volumes. Cambridge, Mass., Harvard University
Press; London, William Heinemann, Ltd.
Есхил 1990. Жртва на гробу, Сабране грчке трагедије. Превели Коломан Рац
и Никола Мајнарић. Београд: Просвета, 85.
Еурипид 1990a. Електра, Сабране грчке трагедије. Превели Коломан Рац и
Никола Мајнарић. Београд: Просвета, 514.
Euripides 1913a. Electra, Euripidis Fabulae, ed. Gilbert Murray, vol. 2. Oxford.
Clarendon Press, Oxford. Грчки текст преузет са сајта
http://www.perseus.tufts.edu.
Еурипид 1990b. Тројанке, Сабране грчке трагедије. Превели Коломан Рац и
Никола Мајнарић. Београд: Просвета, 485.
Euripides 1913b. The Trojan Women, Euripidis Fabulae, ed. Gilbert Murray, vol.
2. Oxford. Clarendon Press, Oxford. Грчки текст преузет са сајта
http://www.perseus.tufts.edu.
Еурипид 1990c. Хелена, Сабране грчке трагедије. Превели Коломан Рац и
Никола Мајнарић. Београд: Просвета, 590.
Euripides 1913c. Helen, Euripidis Fabulae, ed. Gilbert Murray, vol. 3. Oxford. Clarendon
Press, Oxford. Грчки текст преузет са сајта
http://www.perseus.tufts.edu.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/449>.
Датум приступа: 20 apr. 2024
