Српски у емиграцији – o употреби српског идиома у Љубљани

DOI: 10.2298/GEI1202187D УДК: 811.163.41'282.2(497.12) ; 81'245.3(497.12) ; 323.15(=163.41)(497.12) ID: 193788940

Сажетак

Језик посматрам као идентитетско питање које представља само аспект етничког проблема. У раду анализирам употребу српског идиома у оквиру приватне и јавне сфере комуникације код припадника српске етничке заједнице у Љубљани. У фокусу посматрања је емиграцијски талас који се формирао у периоду од 2000. до 2007. године, односно – у оквиру државних граница које настају на простору бивше СФРЈ након 1991. године. У раду полазим од претпоставке да је језик подложан мењању, а да обим и интензитет његове употребе могу да зависе од више фактора. Тако разматрам утицај следећих фактора: дужина боравка у Словенији, етничка едногамија / егзогамија, запослење, и етнички састав пријатељске мреже односа. Анализа грађе показује да је код свих испитаника присутна вишејезичност – српски им представља први језик комуникације, а словеначки им неретко представља трећи језик комуникације. Притом, испитаници сматрају српски језик својим матерњим језиком. Резултати истраживања уједно показују да је код досељеника присутан асиметрични билингвизам, и то у корист српског идиома, који се користи у готово свим областима комуникације. Уједно констатујем да је процес замене српског идиома започет, и то у оквиру јавне сфере комуникације, где он неке своје комуникацијске функције уступа доминантнијем идиому. Наведено доводим у везу са тим што словеначки представља језик јавне комуникације, при чему је употреба српског идиома резервисана првенствено за приватну сферу. Из овога произлази да мера у којој ће се српски идиом очувати зависи управо од његове употребе у оквиру куће и породице, тј. од жеље и могућности појединаца да кроз комуникацију са брачним партнером, децом, као и са пријатељима, допринесу његовој даљој употреби и очувању. У том погледу је од посебног значаја утицај етничке ендогамије и егзогамије на употребу и очување српског идиома. Појединци који су у невенчаној заједници са Словенком или Словенцем користе српски идиом у кући и у комуникацији са партнерима у мањој мери него појединци који су у етнички ендогамном браку (тј. ако су обоје Срби). Показало се, такође, да појединци који су у етнички ендогамном браку имају већином пријатеље који су пореклом из Србије, и то углавном оне појединце или брачне парове који су досељени у Словенију у истом периоду када и сами испитаници. Из претходно наведеног следи да овде пратимо извесне промене у употреби српског идиома, односно – у оквиру његове комуникацијске функције. Сматрамo да таквој улози и функцији овога идиома у знатној мери доприноси чињеница да је у питању узорак на којем је истраживање обављано. Другим речима, у питању су досељеници који су у емиграцији провели релативно кратак период. Наведено истичем због тога што се и из неких других истраживања односа језика и етничког идентитета досељеника прве и друге генерације може извести закључак да дужина боравка у емиграцији, односно, изван матице, има значајан утицај на интензитет и обим познавања и употребе матерњег идиома, како у приватној тако и у јавној сфери (Прелић 2008, 256–270; Павловић 2009; Petrović 2009). Стога могу закључити да степен очуваности српског као матерњег идиома зависи од обима и интензитета његове употребе у оквиру приватне сфере комуникације. При овоме, обим и интензитет употребе српског идиома не доводим у директну везу са потребом појединца за очувањем матерњег језика и етничког идентитета, као што то може бити случај код појединаца који припадају другој или трећој генерацији досељеника (Komac, Medvešek, Roter 2007; Прелић 2008, 256–270), већ са комуникацијском, тј. прагматичном функцијом језика. То не значи да употреба матерњег идиома не доприноси његовом очувању, већ да то није само по себи циљ када су у питању појединци који представљају узорак на којем је истраживање обављано (прва генерација досељеника, који су релативно кратко у емиграцији). На основу обима и интензитета употребе српског идиома у свакодневној комуникацији испитаника, такође могу закључити да он има значајну улогу и као носилац појединчевог идентитета, а да се његова улога као маркера етничког идентитета испољава пре свега на колективном нивоу. Самим тим остаје да се у наставку истраживања проблематизује веза између језика и осталих сегмената етничког идентитета, те да се на тај начин употпуни слика како о комуникацијској тако и о симболичкој функцији језика, као и о његовом утицају на очување етничког идентитета појединца. 


Кључне речи: матерњи језик, српски идиом, словеначки језик, етнички идентитет, приватна и јавна сфера комуникације

Reference

Bugarski, Ranko. 2005. Jezik i kultura. (Language and Culture) Beograd: XX vek.
Bugarski, Ranko. 2009. Evropa u jeziku. (European Languages)Beograd: XX vek.
Bugarski, Ranko. 2010. Jezik i identitet. (Language and Identity) Beograd: XX vek.
Дивац, Зорица. 2009. "Емиграција – живот и идентитет". (Emigration-life and
identity)Усмено излагање на међународној научној конференцији:
Теренска истраживања (изазови – резултати – примена), Сирогојно
31. август - 3. септембар 2009.
Жикић, Бојан. 1998. "О разлици између етничког и културног идентитета
Мађара у источној Бачкој." (Differences in ethnic and cultural identities
among Hungarians in eastern Backa) Етнички односи Срба са другим
народима и етничким заједницама, Посебна издања Eтнографског
института Српске академије наука и уметности 44, 133–144.
Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2010. "Iz Beograda sam." (I'm from Belgrade)
Prilog proučavanju etničkog identiteta Srba u Sloveniji." Traditiones 39
(1), 83–98.
Лукић-Крстановић, Мирослава. 2007. "Методе и извори истраживања
етничности: Срби у Батањи."(Methods and sources for ethnicity research:
the Serbs in Batanja) Култура у трансформацији, Зборник
Етнографског института Српске академије наука и уметности 23,
93–102.
Komac, Miran, Medvešek, Mojca, Roter, Petra. Pa mi vi povejte, kaj sem !!!?,
Študija o etnični raznolikosti v Mestni občini Ljubljana. Ljubljana:
Fakulteta za družbene vede.
Крел, Александар. 2010. "Етнички идентитет Немаца у Војводини", (Ethnic
Identity of the Germans in Vojvodina) докторска дисертација,
Универзитет у Београду, Филозофски факултет у Београду,
Библиотетка Одељења за етнологију и антропологију.
Nedeljković, Saša. 2007. Čast, krv i suze – ogledi iz antropologije etniciteta
inacionalizma. (Honor, blood and tears- experiments from anthropology of
ethnicity and nationalism) Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Filozofskog fakulteta.
Павловић, Мирјана. 2004. "Матерњи језик као један од етничких симбола
Срба у Темишвару." (Native language as one of the ethnic symbols
among Serbs in Timisoara) Гласник Етнографског института САНУ
LII, 117–127.
Павловић, Мирјана. 2009. "Срби у Темишвару", (the Serbs in Timisoara)
докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски
факултет у Београду, Библиотетка Одељења за етнологију и
антропологију.
Petrović, Tanja. 2003. Terenska istraživanja jezika Srba u Beloj krajini u Sloveniji.
(Fieldwork regarding language among the Serbs in Bela Krajina, Slovenia)
www.public.asu.edu/~dsipka/TEREN1083.HTM
Petrović, Tanja. 2009. "Srbi u Beloj Krajini. Jezička ideologija u procesu zamene
jezika." (The Serbs in Bela Krajina. Language ideology within the process
of language substitution) Posebna izdanja Balkanološkog instituta Srpske
akademije nauka i umetnosti 109, i Znanstvenoraziskovalnega center
Slovenske akademije znanosti in umetnosti.
Прелић, Младена. 2008. "(Н)и овде (н)и тамо. Етнички идентитет Срба у
Мађарској на крају XX века." (Not here nor there. Ethnic identity of the
Serbs in Hungary at the end of 20th century) Посебна издања
Етнографског института Српске академије наука и уметности књ.
64.
Razpotnik, Špela. 2004. Preseki odvečnosti. Nevidne identitete mladih priseljenk v
družbi tranzicijskih vic, Ljubljanа.
Smith, A. D. 1986. The Ethnic Origins of Nations. Oxford: Blackwell Publishers.
Škiljan, Dubravko. 2002. Govor nacije. Jezik, nacija, Hrvati. (The Language of the
Nation. Language, nation, Croatians) Zagreb: Golden marketing.
Објављено
20.07.2014.
Како цитирати
(SERBIA), Jаdrаnkа Đorđević Crnobrnjа. Српски у емиграцији – o употреби српског идиома у Љубљани. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 60, n. 2, p. 187-199, july 2014. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/406>.
Датум приступа: 28 mar. 2024
Број часописа
Секција
Научни радови