Обликовање бола: тужбалица Еурипидове, Какојанисове и Кишове Електре

DOI: 10.2298/GEI1202139S УДК: 393.7(497) ; 821.14'02.09-21 ; 821.163.41.09-21 ID: 193783052

Сажетак

Овај рад је наставак опширнијег истраживања, чији је први дио представљен радом Обликовање бола: античка грчка тужбалица и њен терaпеутски аспект. У фокусу поменутог рада је стваралачко-терапеутски аспекат тужбалице. Вербализован, испољен, бол подијељен са другима – постаје подношљивије бреме и за жену која тужи и за ожалошћени скуп. У вези са овим исцјелитељским бива још један конструктивни, стваралачки аспект тужења: жена која тужи, то чини јер мора да испољи бол, да олакша себи и другима, но док тужи – она нешто ствара. Дубоко укоријењена у посмртни ритуал, жалосна запијевка поштује одређена обредна правила, а ипак је и спонтани израз бола. Мјесто тужбалице у грчком обреду је, као и увијек кад се ради о грчкој култури, непресушна тема. Нарочито је занимљиво питање тужбалице у грчкој трагедији; трагедија је, иако припада литерарној традицији, вјеродостојан извор за античку грчку обредну праксу, те је и тужбалица унутар ње – ритуална, а не само уско књижевна. Исцјелитељски потенцијал тужбалице у фокусу је и овог рада који прати "обликовање бола" кроз неколико студија случаја. Инспирисана тужбалицама црногорских жена, оних које сам чула и прочитала, изнова читам Еурипидову Електру и Електру Данила Киша (у којој се огледају и Еурипидова драма и црногорски фолклор), гледам Електру, филм Михалиса Какојаниса. Електрин бол због губитка, који кроз очај води у бијес и осветољубивост, налазимо записан и екранизован: он је запретен у умјетничком дјелу, али одише фолклорним и ритуалним одликама. Из те перспективе изнова читам једну од најљепших српских јуначких пјесама, Смрт мајке Југовића, која нам говори о мајци која није тужила.

Кључне ријечи: античка грчка тужбалица, жена, стваралачкотерапеутски аспект, посмртни обред, античка трагедија, Еурипидова Електра, Електра Михалиса Какојаниса, Електра Данила Киша, Смрт мајке Југовића