„Омотач” и „Целина” Иконичност лексема тело и пут

DOI: 10.2298/GEI1301075B УДК: 811.163.41'367.62'37 316.7:130.2

Сажетак

У раду се испитује иконичност лексема тело и пут и долази се до закључка да је првобитна иконичност лексеме тело (<*tel- „равно дно, даска”) била представа уобличавања аморфне, неуобличене супстанце неком врстом притиска, сабијања, згушњавања или издвајања (резања/тесања). Пут/плот (<ие. *pelH- „покривати, кожа”) подразумева субјективни доживљај тела које може да осећа захваљујући сопственом сензибилном омотачу, у коме се јавља чулна жеља и које, скупа са другим телом, зачиње ново, живо и сензибилно тело-пут. Метафоре тела функционишу као метафоре односа узајамности делова и целине – људско тело на симболичком плану представља део друштвеног и космичког организма, па је метаморфоза телесног у сродничко и социјално, као и телесног, сродничког и социјалног у космичко, видљива на многим плановима, од концепта народа као проширене породице, преко концепта религијске заједнице која се успоставља једењем тела и испијањем крви божанства, па све до митолошких мотива настанка космоса распарчавањем божанског тела или природних катастрофа проузрокованих сагрешењем појединих чланова друштва.

Кључне речи: лексичка иконичност, концепти тела, српска култура, тело, пут.