Постмодернизам и хуманистичке науке. Пример историографије

DOI: 10.2298/GEI1302053N УДК: 930.1:141.78

  • Kosta Nikolić (Serbia) Институт за савремену историју, Београд
    kosta.nikolic@yahoo.com

Сажетак

Развој савременог друштва неминовно отвара питање о смислу даљег проучавања прошлости и месту историографије, али и других хуманистичких дисциплина. Раширене теорије о крају историје и убрзани развој наука које могу да понуде „пожељне одговоре“ на актуелне проблеме у развоју друштва створили су основу за тумачење да је битно само оно што је тренутно. Постомодернистички дискурс историографију тумачи само кроз њену усклађеност са општим друштвеним и идејним хоризонтом времена и простора у коме настаје и делује. Зато се и сугерише став да се историографија може вредновати искључиво у њеном друштвеном контексту. У овом тексту указаћемо на слабости оваквог приступа, јер он доводи само до поједностављивања научног рада.


Кључне речи: постомодернизам, хуманистичке науке, интелектуализам, историографија, култура сећања

Reference

Аврамовић, Зоран (2007), „Знање о књижевности и политици. Како
књижевност доприноси сазнању политичких појава?“, Зборник
Матице српске за друштвене науке, 122: 121–132.
Ankersmit, F. R (1989), Historiography and postmodernism, „History and
Theory“, XXVIII, No. 2: 137–153.
Антоловић, Михаел (2008), „Постмодернизам и/или историографија?“,
Токови историје, 3–4: 177–197 .
Aristotel (2002), O pesničkoj umetnosti. Prevod s originala, predgovor i
objašnjenja Miloš N. Đurić: Beograd.
Berk, Piter (1999), „Istorija kao društveno pamćenje“, Reč, 2: 83–92.
Brajović, Tihomir (2011), „Ironija i kolektivna memorija. Desnica, Krleža,
Andrić“. У: Desničini susreti 2010. Zbornik radova. Uredili: Drago
Roksandić i Ivana Cvijović Javorina, Zagreb: 27–38.
De Man, Pol (1975), Problemi moderne kritike: Beograd.
Деретић, Јован (1985), Књижевни огледи Владимира Дедијера. У:
Владимир Дедијер, Књижевност и историја, Београд: 7–13.
Деспић, Ђорђе (2007), „Историја као антислика у песништву Миодрага
Павловића“, Лицеум, 11: 33–42.
Жунић, Драган (1995), Књижевност и сазнање историје. У:
„Књижевност и историја“, I, Зборник радова са првог научног
скупа, Ниш: 28–39.
Кока, Јирген (1994), О историјској науци. Огледи: Београд.
Kuljić, Todor (2003) „Postmoderna i istorija“, Sociologija, XLV, 4: 289–302.
Милојевић, Милоје (2009), „Социолошки значај романа. Роман као
књижевна форма и као социјална институција“, Баштина, 27: 69–
85.
Mitrović, Andrej (1992): Raspravljanja sa Klio: Sarajevo.
Mitrović, Andrej (2008): Kultura i istorija: Beograd.
Немањић, Милош (2011): Књижевна култура у Србији. Социолошки есеји
и истраживања 1975–2005: Београд.
Николић, Коста – Димитријевић, Бојан (2002), „Раскрснице савремене
српске историографије“. Историја 20. века, 1: 175–188.
Перишић, Игор (2007), „Нова историја“ Басарине фаме о бициклистима,
Лицеум, 11: 65–80.
Петровић, Предраг (2008), Авангардни роман без романа. Поетика
кратког романа српске авангарде: Београд.
Поповић, Миодраг (1977), Видовдан и часни крст. Огледи из књижевне
археологије: Београд.
„Ranjiva nauka“ (1999), Razgovor sa Andrejem Mitrovićem, Reč, 2: 137–144.
Симић, Марина (2005), „Да ли су сви антрополози (још увек)
књижевници? Кратак преглед антрополошких приступа проблему
књижевности и антропологије“, Зборник Матице српске за
књижевност и језик, 1–3: 549–560.
Solar, Milivoj (2010), Ukus, mitovi i poetika: Beograd.
Татаренко, Аlа (2009), „Постмодерни ликови историје:
(де)митологизација прошлости у приповеткама Данила Киша и
Борислава Пекића“. У: Књижевност и историја, IX.
Идеологизација и митологизација историје у књижевности,
Ниш: 218–231.
Ćirković, Sima (1972) Mitsko, legendarno i naučno u istorijskoj svesti. „Treći
program Radio Beograda“, Beograd: 251–272.
Ćosić, Dobrica (1988), Stvarno i moguće: Ljubljana–Zagreb.
Ћосић, Добрица (1992–1996), „Писмо уреднику“. У: Историјски роман.
Зборник радова. Уредник Миодраг Матицки, Београд–Сарајево:
29–37.
Фуко, Мишел (1998), Археологија знања: Београд .
White, Hayden (2004), „Historijska pripovjednost i problem istine u
historijskom prikazivanju“, Časopis za suvremenu povijest, 2: 621–
635.
Објављено
29.06.2018.
Како цитирати
(SERBIA), Kosta Nikolić. Постмодернизам и хуманистичке науке. Пример историографије. Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 61, n. 2, p. 53-65, june 2018. ISSN 2334-8259. Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/355>.
Датум приступа: 28 mar. 2024