На граници са културом. Које су то „зелене“ нативне групе?
DOI: 10.2298/GEI1401087S UDC: 502/504:39
Сажетак
У овом тексту разматра се стари антрополошки проблем односа између природе и културе, али не као двеју онотолошких категорија, већ као политичких концепата који обликују савремену политичку борбу у одређеним деловима света. Покушала сам овде да покажем да је опстајање идеје да „примитивни људи“ поседују неку врсту еколошке мудрости – наслеђе европске колонијалне историје и резултат комбинације више фактора. Надовезујући се на рад Рој Елен (Еллен 1986), који је први скренуо пажњу на важност деконструисања ове идеје, у раду се разматра неколико разлога за њено опстајање. Прво, нека друштва заиста имају идеологије и космолошка веровања која истичу еколошку харомонију. Друго, неке нативне групе заиста врше веома мали утицај на своју околину. И коначно, сами антрополози и други истраживачи у друштвеним наукама описали су друштва за која се чинило да поседују неку врсту самоодрживе економије. Ја овде предлажем још два уско повезана разлога. Један је тај да многе еколошке групе и разне друге институције користе ове идеје за различите политичке циљеве, а други је тај да многе нативне групе преузимају ове идеје у своје сопствене сврхе. Сматрам да антрополози треба да приступе проучавању и еколошких и (оба и су била дата курзивом?) нативних група које користе одређене еколошке стратегије у својој политичкој борби тако што ће разумети и анализирати историјски и културни контекст апропријације ових идеја. То, међутим, не значи да индустријска друштва немају шта да науче о еколошкој одговорности од оних неиндустријских. Међутим, сматрам да је за озбиљно разумевање ’еколошке политике’ нативних група неопходно отићи изван једноставног присвајања деконтекстуализованих идеја о ’космичком складу’, те да је то једини пут који нас ослобађа од колонијалног наслеђа у којем се нативне групе разумеју као оне које су ближе природи.
Кључне речи: природа – култура, ’зелене’ нативне групе, ’еколошка мудрост
Reference
Northwest Amazon. In Nature and Society: Anthropological Perspective, ed. P.
Descola and G. Palsson, 185-204. London and New York: Routledge.
Ellen, Roy. 1986. What Black Elk left Unsaid: on the Illusory Images of Green
Primitivism. Anthropology Today 2(6): 8-12.
Ellen, Roy. 2005. Rhetoric, Practice and Incentive in the Face of the Changing
Times: A Case Study in Nuaulu Attitudes to Conservation and Deforestation.
In Environmentalism: The View from Anthropology, ed. K. Milton, 125-142.
London and New York: Routledge.
Fairhead, J. 2000. Development Discourse and Its Subversion: Decivilisation,
Depoliticisation and Dispossession in West Africa. In: A. Acre and N. Long
Anthropology, Development and Modernities: Exploring Discourse, CounterTendencies
and Violence, ed. A. Arce and N. Long, 100-111. London and New
York: Routledge.
Fisher, William H. 1994. Megadevelopment, Environmentalism, Resistance: The
Institutional Context of Kayapo Indigenous Politics in Central Brazil. Human
Organization 53(3): 220-232.
Guha, Ramachandra. 2000. Environmentalism: A Global History. New York:
Longman.
Harries-Jones, Peter. 2005. Between Science and Shamanism: The Advocacy
of Environmentalism in Toronto. In Environmentalism: The View from
Anthropology, ed. K. Milton, 41-56. London and New York: Routledge.
Hornborg, Alf. 1994. Environmentalism, Ethnicity and Sacred Places: Reflection
on Modernity, Discourse and Power. Canadian Review of Sociology and
Anthropology 31(3): 245-267.
Howell, Signe. 2004. Nature in Culture or Culture in Nature? Chewong Ideas
of ‘Humans’ and Other Species. In Nature and Society: Anthropological
Perspectives, ed. P. Descola and G. Palsson, 127-144. London and New York:
Routledge.
Ingold, Tim. 2000. The Perception of the Environment: Essays on Livelihood,
Dwelling and Skill. London and New York: Routledge.
Ingold, Tim. 2002. Culture and Perception of Environment. In Bush Base: Forest
Farm. Culture, Environment and Development, ed. E. Croll and D. Parkin, 39-
56. London and New York: Routledge.
Leach, Melissa and James Fairhead. 2002. Anthropology, Culture, and Environment.
In Exotic No More: Anthropology on the front lines, ed. J. MacClancy, 209-
226. Chicago: Chicago University Press.
Milton, Kay. 1999. Environmentalism and Cultural Theory: Exploring the Role of
Anthropology in Environmental Discourse. London and New York: Routledge.
Nugent, Steven. 1996. Amazonian Indians and Peasants: Coping in the Age of
Development. In Green Guerrillas: Environmental Conflicts and Initiatives
in Latin America and the Caribbean. A Reader, ed. H. Collinson, 167–175.
London: LAB.
Soper, Kate. 1995. What is Nature? Culture, Politics and the non-Human. Oxford UK
and Cambridge USA: Blackwell.
Turner, Terence. 1991a. Representing, Resisting, Rethinking: Historical
Transformations of Kayapo Culture and Anthropological Consciousness.
In Colonial Situations: Essays in the Contextualization of Ethnographic
Knowledge, ed. George W. Stocking Jr., 285-313. Madison: University of
Wisconsin Press.
Turner, Terence. 1991b. The Social Dynamics of Video Media in an Indigenous
Society: The Cultural Meaning and the Personal Politics of Video-making in
Kayapo Communities. Visual Anthropology Review 7(2): 68-76.
Simić, Marina. 2012. Kultura kao politika. In Kultura, rod, građanski status, ed. D.
Duhaček and K. Lončarević, 70-81. Beograd: Centar za studije roda i politike
Fakultet političkih nauka
Taussig, Michael. 1987. Shamanism, Colonialism and the Wild Man: A Study in Tenor
and Healing. Chicago: Chicago University Press
Vitebsky, Piers. 2005. From Cosmology to Environmentalism: Shamanism as Local
Knowledge in a Global Setting. In Counterworks: Managing the Diversity of
Knowledge, ed. R. Fardon, 186-207. London and New York: Routledge.
Wade, Peter. 2005. The Guardians of Power: Biodiversity and Multiculturality in
Columbia. In The Anthropology of Power: Empowerment and Disempowerment
in Changing Structures, ed. A. Cheater, 71-86. London and New York:
Routledge.
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/332>.
Датум приступа: 18 apr. 2024
