Компаративни аналитички осврт на најновија генетска истраживања порекла Срба и становништва Србије – етнолошка перспектива
DOI: 10.2298/GEI1402099T УДК: 39:575(497.11)
Сажетак
У раду се износи компаративна анализа резултата неколико најновијих генетских истраживања порекла (са нагласком на мултидисциплинарним проучавањима Александровачке жупе), при чему се резултати генетских истраживања повезују са етнолошким и другим сазнањима и приступима. На овај начин могуће је разрешити значајна етногенетска и генеалошка питања и недоумице, који не би могли бити одгонетнути без примене различитих научних дисциплина. Пре свега, резултати прелиминарних истраживања која су спровели аутори – у анализи поређених са најновијим, релевантним истраживањима других аутора и институција – указују на доминацију хаплогрупа I2a и R1a, које су одлучујуће учествовале у етногенези Словена, што је у складу са уобичајеном, тј. најчешћом перцепцијом Срба као народа словенског језика, порекла и етнонима.
Кључне речи: шири компаративни оквир, нова етнолошка и генетска сазнања, решавање етногенетских и генеалошких недоумица, Александровачка жупа, прелиминарна мултидисциплинарна истраживања, доминација „словенских“ хаплогрупа.
Reference
Баришић, Фрањо. 1952. „Приск као извор за најстарију историју Јужних
Словена“. Зборник радова Византолошког институа САН 1: 52-63.
Баришић, Фрањо. 1955. „Псеудо-Цезарије“. Увод, превод и коментар Ф.
Баришића. У Византијски извори за историју народа Југославије I.
Посебна издања књ. CCXLI, Византолошки институт 3, уредник Георгије
Острогорски, 1-6. Београд: Научна књига.
Будимир, Милан. 1959. „О старијим поменима српског имена“. Глас САН
(Одељење литературе и језика CCXXXVI, Нова серија књ. 4): 35-55.
Veselinovic, I. et al. 2008. „Allele frequencies and population data for 17
Y-chromosome STR loci in a Serbian population sample from Vojvodina
province“. Forensic Science International 176, 05/2008, (2008): 23-28. DOI:
10.1016/j.forsciint.2007.04.003
Vukčević, Ivo. 2007. Slovenska Germanija. Beograd: Pešić i sinovi.
Горнунг, Б. В. 1963. Из предыстории образования общеславянского язикового
единства. Москва: Академия наук СССР.
Јанковић, Ђорђе. 1996. „Словенске културе касноантичког доба“. Рад Музеја
Војводине 37-38: 77-82.
Јанковић, Ђорђе. 2007. Српско поморје од 7. до 10. Столећа. Београд: Српско
археолошко друштво.
Јанковић, Ђорђе. 2010. „Нова археолошка сведочанства о Илирима у доба
далматско-панонског устанка“. Митолошки зборник 23: 213-227.
Јерковић, Синиша. 2012. „Y-ДНК хаплогрупа I најчешћа код Срба“. Приступљено
31.1.2013. http://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-najčešćakod-srba
Јерковић, Синиша. 2013. „Ћоћићи – Саси међу Србима“. Приступљено 3.3.2014.
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/cocici-sasi-medju-srbima
Караџић, Вук Стефановић. 1972. Етнографски списи. Београд: Просвета.
Кљосов, Анатолиј. 2010. „Откуд су се појавили Словени и ‘Индоевропљани’?
Одговор даје ДНК-генеалогија“. Узданица VII/2: 59-86.
Кљосов, Анатолиј А. 2013. Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију.
Београд: Мирослав. (Клесов, Анатолий. 2013. Происхождение славян.
Москва: Алгоритм.)
Кобычев, В. П. 1973. В поисках прародины славян. Москва: Издательство
„Наука“.
Костић, Лазо М. 2000. О српском имену – мишљења странаца. Србиње – Нови
Сад: Добрица књига.
Лома, Александар. 1993. „Неки славистички аспекти српске етногенезе“.
Зборник Матице српске за славистику 43: 105-126.
Лутовац, Милисав В. 1980. Жупа Александровачка – Антропогеографска
испитивања. Београд: САНУ (Српски етнографски зборник 93, Одељење
друштвених наука САНУ).
Marjanovic, D. et al. 2005. „The Peopling of Modern Bosnia-Herzegovina:Ychromosome
Haplogroups in Three Main Ethnic Groups“. Annals of Human
Genetics, Volume 69, Issue 6, November 2005: 757-763. DOI: 10.1111/j.1529-
8817.2005.00190.x
Маслаћ, Божидар. 2011а. „Хрвати и Бошњаци нам после српског језика
‘позајмљују’ и гене?“ Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/kulturnapolitika/hrvati-i-bosnjaci-posle-srpskog-jezika-pozajmljuju-i-gene.html
Маслаћ, Божидар. 2011б. „Одговор Драгану Приморцу, или о (зло)употреби
гена“. Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/polemike/odgovordraganu-primorcu.html
Павловић, Радослав Љ. 2012. Копаоник. Брус: Центар за културне делатности и
библиотекарство општине Брус.
Петричевић, Марија. 1996. „Подунавље словенска колевка – руски академик
Олег Н. Трубачов о етногенези Словена“. Вечерње новости 4.11.1996.
http://www.marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&t=oleg%20trubacov
Пипер, Предраг. 2008. Увод у славистику 1. Београд: Завод за уџбенике.
Regueiro, M. et al.2012. „High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages characterize
Serbia“. Gene 498(1/2012): 59-67. DOI: 10.1016/j.gene.2012.01.030
Рудељев, В. Г. 1992. „О историји етничког имена Словена“. У: Catena mundi –
српска хроника на светским веригама, књ. I, приредио Предраг Р. Драгић
Кијук, 66-69. Краљево – Београд: Ибарске новости, Краљево, Матица
Срба и исељеника Србије, Београд.
Рыбаков, Б. А. 1981. Язычество древних славян. Москва: Наука.
Sedov, Valentin Vasiljevič. 2012. Sloveni u dalekoj prošlosti. Novi Sad: Akademska
knjiga.
Тодоровић, Ивица. 2013а. „Нове могућности етногенетских проучавања
становништва Србије“. Гласник Етнографског института САНУ LXI
(1): 149-159.
Тодоровић, Ивица. 2013б. „Мултидисциплинарна истраживања порекла
становништва Србије – прелиминарни оквир“. Гласник Етнографског
института САНУ LXI (2): 101-112.
Тодоровић, Ивица. 2013в. „Савремене перспективе истраживања етногенетских
процеса источне Србије“. Етнокултуролошки зборник XVII: 109-126.
Тодоровић, Ивица. 2014. „Непосредни резултати нових мултидисциплинарних
етногенетских истраживања Срба и становништва Србије (на примеру
Александровачке жупе)“. Гласник Етнографског института САНУ LXII
(1) (у штампи).
Толстов, С. П. 1948. „ ‘Нарцы’ и ‘Волхи’ на Дунае“. Советская этнография 2:
8-38.
Трбуховић, Војислав. 2006. Индоевропљани. Београд: Пешић и синови.
Трубачов, Олег. 2005. Етногенеза и култура древних Словена. Београд: Пешић
и синови.
Трубачов, Олег. 2006. Етногенеза и култура древних Словена, други део. Београд:
Пешић и синови.
Фасмер, Макс. 1971. Этимологический словарь русского языка, том III. Москва:
Прогресс.
Шафарик, Павел Јозеф. 1998. О пореклу Словена. Нови Сад: Архив Војводине.
http://www.tportal.hr/scitech/znanost/145718/Primorcevo-otkrice-nije-ni-zadiplomski-iz-genetike.html,
Приступљено 25.5.2012.
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat (Српски ДНК пројекат), Приступљено
19.1.2014.
Словена“. Зборник радова Византолошког институа САН 1: 52-63.
Баришић, Фрањо. 1955. „Псеудо-Цезарије“. Увод, превод и коментар Ф.
Баришића. У Византијски извори за историју народа Југославије I.
Посебна издања књ. CCXLI, Византолошки институт 3, уредник Георгије
Острогорски, 1-6. Београд: Научна књига.
Будимир, Милан. 1959. „О старијим поменима српског имена“. Глас САН
(Одељење литературе и језика CCXXXVI, Нова серија књ. 4): 35-55.
Veselinovic, I. et al. 2008. „Allele frequencies and population data for 17
Y-chromosome STR loci in a Serbian population sample from Vojvodina
province“. Forensic Science International 176, 05/2008, (2008): 23-28. DOI:
10.1016/j.forsciint.2007.04.003
Vukčević, Ivo. 2007. Slovenska Germanija. Beograd: Pešić i sinovi.
Горнунг, Б. В. 1963. Из предыстории образования общеславянского язикового
единства. Москва: Академия наук СССР.
Јанковић, Ђорђе. 1996. „Словенске културе касноантичког доба“. Рад Музеја
Војводине 37-38: 77-82.
Јанковић, Ђорђе. 2007. Српско поморје од 7. до 10. Столећа. Београд: Српско
археолошко друштво.
Јанковић, Ђорђе. 2010. „Нова археолошка сведочанства о Илирима у доба
далматско-панонског устанка“. Митолошки зборник 23: 213-227.
Јерковић, Синиша. 2012. „Y-ДНК хаплогрупа I најчешћа код Срба“. Приступљено
31.1.2013. http://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-najčešćakod-srba
Јерковић, Синиша. 2013. „Ћоћићи – Саси међу Србима“. Приступљено 3.3.2014.
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/cocici-sasi-medju-srbima
Караџић, Вук Стефановић. 1972. Етнографски списи. Београд: Просвета.
Кљосов, Анатолиј. 2010. „Откуд су се појавили Словени и ‘Индоевропљани’?
Одговор даје ДНК-генеалогија“. Узданица VII/2: 59-86.
Кљосов, Анатолиј А. 2013. Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију.
Београд: Мирослав. (Клесов, Анатолий. 2013. Происхождение славян.
Москва: Алгоритм.)
Кобычев, В. П. 1973. В поисках прародины славян. Москва: Издательство
„Наука“.
Костић, Лазо М. 2000. О српском имену – мишљења странаца. Србиње – Нови
Сад: Добрица књига.
Лома, Александар. 1993. „Неки славистички аспекти српске етногенезе“.
Зборник Матице српске за славистику 43: 105-126.
Лутовац, Милисав В. 1980. Жупа Александровачка – Антропогеографска
испитивања. Београд: САНУ (Српски етнографски зборник 93, Одељење
друштвених наука САНУ).
Marjanovic, D. et al. 2005. „The Peopling of Modern Bosnia-Herzegovina:Ychromosome
Haplogroups in Three Main Ethnic Groups“. Annals of Human
Genetics, Volume 69, Issue 6, November 2005: 757-763. DOI: 10.1111/j.1529-
8817.2005.00190.x
Маслаћ, Божидар. 2011а. „Хрвати и Бошњаци нам после српског језика
‘позајмљују’ и гене?“ Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/kulturnapolitika/hrvati-i-bosnjaci-posle-srpskog-jezika-pozajmljuju-i-gene.html
Маслаћ, Божидар. 2011б. „Одговор Драгану Приморцу, или о (зло)употреби
гена“. Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/polemike/odgovordraganu-primorcu.html
Павловић, Радослав Љ. 2012. Копаоник. Брус: Центар за културне делатности и
библиотекарство општине Брус.
Петричевић, Марија. 1996. „Подунавље словенска колевка – руски академик
Олег Н. Трубачов о етногенези Словена“. Вечерње новости 4.11.1996.
http://www.marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&t=oleg%20trubacov
Пипер, Предраг. 2008. Увод у славистику 1. Београд: Завод за уџбенике.
Regueiro, M. et al.2012. „High levels of Paleolithic Y-chromosome lineages characterize
Serbia“. Gene 498(1/2012): 59-67. DOI: 10.1016/j.gene.2012.01.030
Рудељев, В. Г. 1992. „О историји етничког имена Словена“. У: Catena mundi –
српска хроника на светским веригама, књ. I, приредио Предраг Р. Драгић
Кијук, 66-69. Краљево – Београд: Ибарске новости, Краљево, Матица
Срба и исељеника Србије, Београд.
Рыбаков, Б. А. 1981. Язычество древних славян. Москва: Наука.
Sedov, Valentin Vasiljevič. 2012. Sloveni u dalekoj prošlosti. Novi Sad: Akademska
knjiga.
Тодоровић, Ивица. 2013а. „Нове могућности етногенетских проучавања
становништва Србије“. Гласник Етнографског института САНУ LXI
(1): 149-159.
Тодоровић, Ивица. 2013б. „Мултидисциплинарна истраживања порекла
становништва Србије – прелиминарни оквир“. Гласник Етнографског
института САНУ LXI (2): 101-112.
Тодоровић, Ивица. 2013в. „Савремене перспективе истраживања етногенетских
процеса источне Србије“. Етнокултуролошки зборник XVII: 109-126.
Тодоровић, Ивица. 2014. „Непосредни резултати нових мултидисциплинарних
етногенетских истраживања Срба и становништва Србије (на примеру
Александровачке жупе)“. Гласник Етнографског института САНУ LXII
(1) (у штампи).
Толстов, С. П. 1948. „ ‘Нарцы’ и ‘Волхи’ на Дунае“. Советская этнография 2:
8-38.
Трбуховић, Војислав. 2006. Индоевропљани. Београд: Пешић и синови.
Трубачов, Олег. 2005. Етногенеза и култура древних Словена. Београд: Пешић
и синови.
Трубачов, Олег. 2006. Етногенеза и култура древних Словена, други део. Београд:
Пешић и синови.
Фасмер, Макс. 1971. Этимологический словарь русского языка, том III. Москва:
Прогресс.
Шафарик, Павел Јозеф. 1998. О пореклу Словена. Нови Сад: Архив Војводине.
http://www.tportal.hr/scitech/znanost/145718/Primorcevo-otkrice-nije-ni-zadiplomski-iz-genetike.html,
Приступљено 25.5.2012.
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat (Српски ДНК пројекат), Приступљено
19.1.2014.
Објављено
20.06.2015.
Како цитирати
(SERBIA), Ivica Todorović; (SERBIA), Anđelka Vučetić-Dragović; (SERBIA), Anđelko Marić.
Компаративни аналитички осврт на најновија генетска истраживања порекла Срба и становништва Србије – етнолошка перспектива.
Гласник Етнографског института САНУ, [S.l.], v. 62, n. 2, p. 99-110, june 2015.
ISSN 2334-8259.
Доступно на:
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/310>.
Датум приступа: 20 apr. 2024
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/310>.
Датум приступа: 20 apr. 2024
Број часописа
Секција
Varia
