Водени бик балканских и других светских традиција: порекло представе
DOI: 10.2298/GEI1601163T; UDC: 398:636(497)
Сажетак
Напори да се објасни порекло веровања у воденог бика (етнографски потврђено у Србији, Македонији и Бугарској, без потврда у другим словенским традицијама) до сада су били формулисани у две хипотезе, у којима се предања о убијању воденог бика повезују са: 1) атинским буфонијама; 2) митраистичком сценом таурохтоније. У раду се полемише о поменутим хипотезама и износе се њихове слабости. Предлаже се скретање пажње ка воденим биковима других светских традиција, малобројних, али постојећих, а с циљем да се компаративном методом установи степен и садржај међусобног поклапања међу њима, а тиме и вероватноће заједничких корена. Резултати указују на висок ниво подударности у детаљима који се тичу изгледа, станишта, особина и понашања водених бикова, као и феномена који су вези са њима (прорицање, гром, муња, олуја, лечење). Ово наводи на закључак да се
ради о изузетно архаичној представи, са заједничким, иако неизвесним извором. Животност религијско-магијске функционалности водених бикова унутар анимистичке праксе народа Којсан указује на анимистичко порекло представе, која би могла да буде у корену еволутивно каснијих представа о боговима олује. Предлаже се даље истраживање у том правцу.
Кључне речи: водени бик (Балкан, Келти, Мапуче, Којсан)
Reference
našega naroda“. Glasnik Etnografskog muzeja 37: 141-162. (Original:
ćirilica. Dalje: „Orig. ćir.“)
Beck, Roger. 2002. “Mithraism”, Encyclopædia Iranica. New York: Columbia
University Center for Iranian Studies. Ed. Ehsan Yarshater.
http://www.iranicaonline.org/articles/mithraism (preuzeto 22.01.2016.)
Dostupno online.
Đorđević Belić, Smiljana. 2013. „Vlasinski vodeni bik. Folklorni tekst, ritualna
praksa i zamišljanje zajednice“, Aquatica. Posebna izdanja SANU:
Balkanološki institut – knj. 122, Beograd: Balkanološki institut SANU,
2013: 103–130. Orig. ćir.
Eliade = Elijade, Mirča. 2011. Rasprava o istoriji religija. (Sa predgovorom Žorža
Dimezila). Prev. Dušan Janić. Novi Sad: Akademska knjiga. [Париз, 1949]
Krstić, Dejan. 2014. „Legenda o vodenom biku“, Razvitak 53/245–246: 169–176.
Orig. ćir.
Masson, John. 2006. “Apollo 11 Cave in Southwest Namibia: Some Observations
on the Site and Its Rock Art”, The South African Archaeological Bulletin
61/183 (Jun 2006): 76–89. (Jstor. 17.01.2016.)
Radenković, Ljubinko. 1998a. „Mitološki stanovnici voda. Vodeni bik“, Danica
6: 257–270. Orig. ćir.
–––––.1998b. „Vodyanoi byk v predaniyah balkanskih Slavyan“, Polytropon K70 –
letyu Vladimira Nikolayevicha Toporova, Moskva: Rosiyskaya Akademiya
nauk – Institut slavyanovedeniya. 439–446.
–––––. 2001: „Vodeni bik“ u Slovenska mitologija – enciklopedijski rečnik.
Redaktori: S. M. Tolstoj, Lj. Radenković. Beograd: ZEPTER BOOK
WORLD. 88–90. Orig. ćir.
Vučković, Predrag, Aleksandar Jovanović. 1986. „Legenda o vodenom biku –
pokušaj arheološke interpretacije folklorne građe“, Glasnik Srpskog
arheološkog društva III/3: 44–49. Orig. ćir.
Zotović, Ljubica. 1958. „Ritualno klanje bika kao ostatak antičkog kulta plodnosti“,
Starinar 7–8 (1956–1957): 151–157. Orig. ćir.
Sources:
Campbell, John Francis. 1862. Popular Tales of the West Highlands. Vol. 4.
Edinburgh: Edmonston and Douglas.
Cvijić, Jovan. 1989. Sabrana dela. Govori i članci, knj. 5, t. 2. Beograd: SANU.
Orig. ćir.
Đorđević, Dragutin M. 1958: Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi. SEZb
70, Život i običaji narodni, knj. 31. Beograd: Naučno delo. Orig. ćir.
Fernández, César A. (ed.). 1995. Cuentan los mapuches. Antología. Buenos Aires:
Ediciones Nuevo Siglo.
Gregorson Campbell, John. 1900. Superstitions of the Highlands and Islands of
Scotland. Glasgow: James MacLehose and Sons.
Guevara, Tomás. 1908. Psicología del pueblo araucano. Santiago de Chile:
Imprenta Cervantes.
Hoff, Ansie. 1998. “The Water Bull of the /Xam”. South African Archaeological
Bulletin 53: 109–124. (Jstor. 16.07.2015).
MacKinlay, James M. 1893. Folklore of Scottish Lochs and Springs. Glasgow:
William Hodge & Co.
MacCulloch, John. 1819. A Description of the Western Islands of Scotland
Including the Isle of Man: comprising an account of their geological
structure; with remarks on their agriculture, scenery, and antiquities.Vol.
2. London: J. Moyes.
MacCulloch, John Arnott. 1918. “Celtic Mythology”, The Mythology of All Races.
Vol. 3: Celtic and Slavic. Boston: Marshall Jones Company. 5–213.
Meyer, Kuno (ed. and transl.). 1906. The Triads of Ireland. Todd Lecture Series 13.
Dublin: Royal Irish Academy.
Milićević, Milan Đ. 1876. Kneževina Srbija. Knj. 1. Beograd: Državna štamparija.
Orig. ćir.
Petrović, Jovan R. 1900. „Narodno predanje o mestima: Bara i bik“, Karadžić. List
za srpski narodni život, običaje i predanja II/11–12: 204–205. Orig. ćir.
Radenković, Radoslav. 2000. Legende i predanja. Svrljig: Etno-kulturološka
radionica. Orig. ćir.
Rhys, Sir John. 1901. Celtic Folklore. Welsh and Manx. Vol. 1. Oxford: Clarendon
Press.
Waldron, George. 1744. History and Description of the Isle of Man. London: W.
Bickerton.
Zlatanović, Momčilo (pr.). 2003. Legende i predanja. Vranje: Turistička
organizacija Vranje. Orig. ćir.
Zlatković, Dragoljub. 2007. Pripovetke i predanja iz pirotskog kraja. Deo II –
Predanja. Pirot: Institut za književnost i umetnost – Dom kulture Pirot.
Orig. ćir
<https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/157>.
Датум приступа: 19 apr. 2024
