Ружно и грдно: концепт ружног у српском језику

DOI: 10.2298/GEI1601151B ; UDC: 811.163.41'373

Сажетак

У раду се разматра концепт ружног у српском језику посредством анализе лексема ружно, грдно и гадно. Долази се до закључка да је концепт ружног у вези са имагинацијом земаљске материје, те да је формиран и у вези са опозицијама божанско–људско–животињско. Лексема ружно (<*ṷreng- „савијати”, који се налази и у режати), која је преузела и семантичке компоненте лексеме грдно, одређена је опозицијом људско–нељудско, а њена иконичност садржи представу животињског, изопаченог понашања, недостојног човека. Појам грдног (<*gъrdъ <*gher- „трти”, односно, *ghreu „оштар”) одређен је пак сликом неправилне, грубе, за обликовање неподесне материје. Естетске и етичке категорије у првобитном, али и у доцнијем, појмовном мишљењу мећусобно су повезане – зло и ружно стоје насупрот лепом и добром, али су и одређене њима.

Кључне речи: концепт ружног, лексичка иконичност, ружно, грдно, гадно.