TY - JOUR AU - Pavlović, Aleksandar PY - 2021/05/28 TI - Крвожедни тиранин или праведни господар? Смаил-ага Ченгић у књижевности и усменој традицији JF - Гласник Етнографског института САНУ; Издање 69 Број 1 (2021): Османско наслеђе, муслиманске заједнице и појединци KW - N2 - Убиство истакнутог босанско-херцеговачког вође Смаил-аге Ченгића 1840. године одмах је инспирисало снажну продукцију у јужнословенској писаној и усменој књижевности. Ови наративи, у које спадају написи и чланци у оновременој српској и хрватској штампи, усмене песме и нарочито Мажуранићев уметнички епски спев Смрт Смаил-аге Ченгића (1846), писан у духу усмене народне епике, канонизовали су Смаил-агу као крвожедног тиранина чији је искључива намера била да тероризује и истреби себи потчињене хришћане. Међутим, неки маргинализовани локални наративи и усмена народна традиција, који ће бити размотрени у овом раду, такође памте Смаил-агу као праведног вођу, заштитника своје раје и храброг ратника. Штавише, када се детаљније размотри свих десетак доступних варијанти усмених песама о смрти Смаил-аге Ченгића, сакупљених између 1845. и 1860. године, и касније сакупљене анегдоте из Херцеговине, стиче се утисак да изразито негативна представа о Смаил-аги у писаној књижевности представља пре допринос српских и хрватских национал-романтичара половином деветнаестог века, неголи што доноси верну слику популарне представе о њему у народу и крају у ком је деловао. У закључку, рад се залаже за шире посматрање укупне полифоне наративне традиције и ревитализацију традиционалних наратива који величају извесне вредности које надилазе стриктне религијске, етничке и националне поделе, као начин за преосмишљавање и превредновање односа који јужни Словени гаје према османском наслеђу. Кључне речи: Смаил-ага Ченгић, Иван Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченгића, јужнословенска епска традиција, романтичарски национализам UR - https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/950