TY - JOUR AU - Pavlović, Miroslav PY - 2021 TI - Османска владајућа елита у Смедеревском санџаку у 18. веку JF - Гласник Етнографског института САНУ; Издање 68 Број 3 (2020): Ислам, појединац и делатне заједнице у Србији: актери промена, сукоба и сарадње KW - N2 - Транзициони период Османског царства (17–18. век) условио је промене организације власти, које су се најснажније осетиле на периферији империје. Процес децентрализације, на простору османског Балкана, био је најснажнији током 18. века. Традиционалне надлежности политичких и друштвених актера у градовима мењане су и прилагођаване новој реалности, изнедривши нову локалну елиту, руковођену сопственим интересима. Владајућа, муслиманска елита, постепено се удруживала, формирајући политичке савезе ради стицања моћи и новца, а политички сукоби су постајали обележје ових промена. Припадност старој повлашћеној класи стицањем статуса аскера – било доласком на јаничарске спискове било добијањем тимара и остваривањем статуса спахија – више није представљало гаранцију елитног статуса. Нова елита је своје позиције стицала захваљујући политичким везама с локалном или централном влашћу. Статус јој је све више током 18. века обезбеђивала финансијска моћ, која је остваривана захваљујући трговини, новчаним позајмицама или прикупљању пореза и није зависила од легалности самих економских подухвата. Такође, блиски односи с носиоцима власти представљали су сигуран пут ка статусу елите. Појава нове владајуће елите и начин њене социјалне и политичке промоције нису истоветни процеси, чак ни у околним провинцијама. Улога муселима, капетана или војвода зависила је од карактера османске управе у провинцији (санџаку), због чега студије случаја доприносе сагледавању укупне организације османске локалне власти. Кључне речи: Османско царство, Смедеревски санџак, 18. век, доба транзиције, елите, ајани, муселими, војводе, мухафизи, кадије UR - https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/930