О гласнику

Гласник Етнографског института САН (I – VII) / САНУ (VIII – ) је научна, периодична публикација из области етнологије/антропологије од међународног значаја. Часопис излази три пута годишње – у мају, септембру и јануару. У њему се, од прве књиге издате 1952. године, објављују резултати научноистраживачког и пројектног рада научника и сарадника Института и других сродних институција у земљи и иностранству. Такође, објављују се расправе и чланци, прилози, грађа, осврти, хронике, прикази, преводи, белешке, библиографије, некролози, сећања, полемике, критике и друго.

Гласник је основан са циљем да објављује резултате научних истраживања насеља и порекла становништва, народног живота, обичаја и народних умотворина. Међутим, концепција Гласника, као сваке савремене научне публикације, мењала се и прилагођавала друштвеним, културним и политичким процесима и научним трендовима у друштвеним и хуманистичким наукама.

У најкраћим цртама, радови у Гласнику могу се груписати у неколико фаза. До осамдесетих година обављају се фундаментална етничка истраживања, и систематски организована проучавања урбаних и руралних средина у Србији и Југославији. Следећа фаза обухвата радове који дају нови теоријско-методолошки увид у разноврсне етнолошке и антрополошке феномене из области материјалне, духовне културе и друштвеног живота. Радови из области проучавања етницитета (дијаспоре и мањина у суседним земљама), културних и друштвених промена, политичке антропологије, друштвене свакодневице и др. настали су као резултат истраживања у периодима осамдесетих и деведесетих година. У последњим бројевима Гласника објављени су радови на темама транзиционих процеса у Србији. Од 2000. године радови у Гласнику углавном се заснивају на разултатима истраживања реализованих у оквиру домаћих и међународних пројеката.

Као уредници Гласника потписују се академици, научни сарадници и универзитетски професори, који су уједно били и руководиоци Института: Војислав Радовановић (1952–1957), Боривоје Дробњаковић (1958–1961), Душан Недељковић (1962–1966), Бранислав Којић (1967–1969), Милисав Лутовац (1970–1971), Атанасије Урошевић за књ. 21 (1972) 1973, Милорад Васовић (1973–1977), Петар Влаховић (1978–1982), Десанка Николић (1983), Душан Бандић (1984–1988), Никола Пантелић (1989–2000), Драгана Радојичић (2003– ).

Од броја 27 (1978) часопис добија свој међународни стандардни број за серијске публикације (YU ISSN 0584–4895), а од књиге 28 па надаље YU ISSN 0350–0961. Према стандардима Универзалне децималне класификације (UDC) класификован је у групу 39 – Етнологија.

Језик писма је ћирилица, са апстрактима на страним језицима (француски, енглески, немачки). Од броја 50–51 (2003) поједини радови објављују се на енглеском језику, а од 2007. године, увођењем полугодишњег излажења, свака друга свеска Гласника је на енглеском језику.

ГЕИ је реферисан у електронским базама: DOAJ (Directory of Open Access Journals), Ulrich's Periodicals Directory и SCIndex (Српски цитатни индекс). Чланци су електронски доступни у виду пуног текста који је типографски веран оригиналу (Pdf format). У истој форми Гласник је доступан и на интернет страници Етнографског института САНУ.

Убрзан развој информационих технологија и научних информација условиле су и стварање нових, једнообразних правила уређивачке концепције, чији циљ је унапређење квалитета домаћих часописа и њихово укључивање у домаћи и међународни систем размене научних информација. Поштујући упутства дата у Акту о уређивању научних часописа, који је 2009. године донело Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, Гласник Етнографског института САНУ је категоризован у часопис од међународног значаја (М 24). Од 2010. године укључен је у међународни систем унакрсног реферисања (CrossRef), и појединачним чланцима додељује се јединствена бројчана ознака DOI (Digital Object Identifier), преко које се успоставља веза са Интернет страницом на којој се документ налази.